Свим мојим ђацима и њиховим породицама сретан празник Лазареве Суботе и Врбице, породицама које прослављају крсну славу свако добро од Господа желимо.
ВРБИЦА – ЛАЗАРЕВА СУБОТА или Субота Св. праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник са полуваскрсним богослужењем у великом је поштовању код Срба, и многи га славе као своју Крсну славу.
Хришћански празник Лазарева субота празнује се као посебан, врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе преко кога се преносила снага зеленила на децу и одрасле. У овом обичају сачувани су остаци веровања у којима врба због свог бујног раста има велики значај у народном животу. Лазарева субота, одн. Врбица, дан је дечје радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри око каквог извора. 
Пратећи елементи овог празника, имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице – данашње врбове њихова су замена. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу, сутрадан, на Цвети, носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване по кућама.
ТРОПАР (похвална песма о празнику):
Уверавајући нас пре Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми као деца носећи знаке победе, Теби, Победнику смрти кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!
Будите ми здрави и весели.
Поздрав од наставника Зокија
