Велики поздрав мојим седмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо даље:

Говорили смо о Светим тајнама и њиховом развоју кроз векове Цркве. Све Тајне су показане, примењене кроз сам Христов живот и поступке, а кроз развој и ширење Христове Цркве оне су попримале обележја времена и простора, као и духовних потреба хришћана. Неки су попут апостола Павла или Св. Николе изабрали монаштво, о чему смо причали прошле седмице, а неки су изабрали свештенство. О томе причамо сада.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Света Тајна рукоположења

Свете тајне – радње које врши Црква; називамо их светима јер уњима учествује Дух Свети, а тајнесу јер Божија делатност чак и тада остаје тајанствена. Свете тајне управо су догађаји кроз које Христово Царство постаје присутно у нашем животу. У тим догађајима сарађују Бог и народ Божији. Божије присуство је оно због чега их називамо Светим тајнама – Дух Свети на тајанствен начин дејствује, претварајући свет у Царство Божије. Зато свака Света тајна почиње узвиком: ,,Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа!”.

Свете тајне прате ритам људског живота, па се тако рођење огледа у крштењу, брак у венчању и слично. Црква је устројила свој живот тако да у њега стају ти кључни моменти. Но, не само да Црква укључује у свој живот важне догађаје из живота својих чланова – она их употпуњује јер их повезује с Богом. Они постају заједничка ствар свих људи и Бога, а не ствар појединца и уског круга оних који су му блиски.

Света Тајна свештенства савршава се само над лицима која су законито изабрана на дужност ђакона, свештеника или епископа, и назива се „хиротонијом“ или „рукоположењем“, јер се, по узору на апостоле, обавља кроз молитву и полагање руке епископа на главу онога ко се рукополаже.
Света Тајна свештенства обавља се увек у олтару и то за време Божанствене литургије. Посвећење у ниже црквене степене назива се „хиротесија“ (χειροθεσια), што значи полагање руке. Хиротесија се не обавља у олтару, него на средини храма. Она може бити извршена и изван Литургије.

Нико не може бити посвећен у више степене црквеног клира,
ако претходно није прошао ниже

ђакон – свештеник – епископ

Погледајте кратки филм о рукоположењу:

 

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Author

Zoran Čučković

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.