Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Црква је икона Царства Божјег

Свако има неки свиј циљ. Рецимо, неко жели да постане пилот или спортиста, лекар музичар или да победи на неком такмичењу итд. Док се крећемо ка своме циљу прелазимо пут током којег стичемо разна знања и искуства. Та знања и искуства нас мењају али и приближавају циљу ка којем смо се упутили. Тачније оно што нас мења и прилагођава себи није пут током којег се мењамо већ сам циљ ка којем се крећемо. Док се човек креће ка своме циљу на њуму је видљив одсјај циља ка којкем тежи. Тим одсјајем човек постаје слика, тј. икона свога циља који ће достићи негде у будућности.
Због чега је ово важно?
Црква, као заједница људи који путују ка заједничком циљу ка Царству Божјем, представља слику свог коначног циља. То је пре свега видљиво у Литургији. Ту све изгледа као да смо у Царству Божјем, али ипак нисмо још сасви у њему. Одсјај Божјег Царства је ту јачи него било где друго на свету. То се види по ономе шта људи чине, говоре, како су обучени и слично. Поред Литургије одсјај Царства Божјег видљив је и у животу људи који као чланови Цркве живе као да су сваког тренутка на Литургији. Кроз њихова делима открива се да они иако живе у овом свету ипак нису од овог света. Својим животом на земљи они потврђују да је извор и циљ њихов живота на небесима.
Ипак, потребно је рећи, да чак ни такви људи нису савршени. Они иду ка савршенству али још нису стигли до њега. Због тога што се сваки члан Цркве налази на различитом делу пута ка Божјем Царству код неког од њих је одсјај циља ка којем тежи више, а код неког мање приметан.
Понекада се дешава да људи који са стране посматрају чланове Цркве уопште не примећују одраз вечности на њима већ свој поглед задржавају само на оним странама нечије личности које још нису обасјане светкошћу коначног циља. Али ако би се уместо тога потрудили да своје око задрже на ономе што је светло и сами би могли да осете присуство Божијег Царства.
Ево једног примера. Руски кнез Владимир, који је живео у 10. веку, дао је задатак својим изасланицима да се упознају са три највеће религије тога доба. Кнез је желео да сазна која је од ових вера истинита како би је прихватили и он и народ на чијем је челу. Када су се после дугог путовања изасланици вратили из Цариграда, престонице хришћанског света, они су кнезу изнели своје утиске. Рекли су му да док су били на Литургији у цркву Свете Софије више нису знали да ли су на небу или земљи. Све што су тамо видели, и то не само на Литургији већ и изван храма толико је било сјајно да су са сигурношћу могли да посведоче да су пронашли праву веру. Дакле, загледавши се у оно што је добро открило им се Царство Божје које је у Цркви присутно већ и сада али не у потпуности. Оно што је сада делимично, када Христос дође други пут биће у потпуности. Ка томе се сви хришћани крећу и живе са надом да ће свој циљ ускоро стићи.

Может погледати цртани филм Исусу:

https://drive.google.com/file/d/1kq1SZph2KQ4s1CjxL90KyUrKnZFzXrim/view

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вашег вероучитеља

Author

Zoran Čučković

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.