Крај школске године

Драги моји прваци, поштовани родитељи,

Дошли смо до краја овог разреда. Чудан је овај виртуелни крај, али кроз молитву и љубав коју сви осећамо у нашим срцима сви смо заједно повезани кроз Христа.

Ова школска година је посебна и другачија по много чему, али смо је сви заједно успешно привели крају. Хвала вам много на залагању, подршци и сарадњи.

Не заборавите понекад да се помолите Богу, а ако успете обиђите неку цркву или манастир.

Желим вам да лепо проведете летњи распуст и да се одморите.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

 

Христос – узор и извор нашег живота

Велики поздрав мојим првачићима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Саслушајте наставак кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Прочитајте ову причу о Малом торбару.

Погледајте цртани филм о Исусу:

https://drive.google.com/file/d/1kq1SZph2KQ4s1CjxL90KyUrKnZFzXrim/view

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Христос нам је узор

Велики поздрав мојим првачићима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Саслушајте наставак кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Христос нам је узор

– Хрситос је дошао у овај свет, на првом месту да би Васкрсао, али и да би нам дао пример како да се понашамо једни према другима и како да се опходимо према свету у ком живимо.

„Христос ми је узор“

Желећи да према свима буде добар, неки човек је одлучио да се угледа на Христа и да све у животу чини исто онако како би и сам Христос. Зато се никада није одвајао од Светог Писма, књиге у којој је описано све у вези са Христовим боравком на земљи. Носио је књигу са собом и увек када би морао да донесе неку одлуку, отварао би књигу и у њој пронашао пример како би се Христос понео у сличној ситуацији, а затим би тај пример потпуно и следио.
У почетку, његови сродници и пријатељи су га исмејавали. Било им је чудно зашто је све у животу посматрао упоређујући са књигом и Христовим животом. Ускоро је остао без игде икога. Године су пролазиле, а књига му више и није била потребна. Научио је напамет када и како би се Христос понашао да је његовом месту. Живео је и радио исто као и Христос.
Сам Господ је рекао да се не може град сакрити када се на брду налази. Исто је тако било и са овим човеком. Светлео је Христовим примером и зато су људи временом почели код њега да долазе да би их посаветовао, утешио или једноставно слушао. Непрегледне колене људи су свакодневно долазиле код њега, а на крају и они који су га се први одрекли, његова родбина и пријатељи.

Свето Писмо – Библија

Погледајте цртани филм Пророк Јона и кит:

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Љубав према људима и природи је љубав према Богу

Велики поздрав мојим првачићима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Oбновићемо претходни час:

Човек треба да воли, да прашта, да поштује, да буде захвалан Богу и људима и да узврати љубављу, бригом и служењем.

Саслушајте наставак кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Љубав према људима и природи је љубав према Богу

Кадa су се први људи одвојили од Бога и природа је почела да пати.

Од тада она чека децу Божју да је спасу.

Поред љубави према Богу и ближљима они воле и чувају природу.

 

Свети Герасим и лав

Шетајући пустињом, Свети Герасим угледа лава у невољи. У шапу му се забио велики трн. Старац му опрезно приђе, извуче трн и очисти рану.

Од тада је лав стално ишао за њим. Пошаље једном Свети Герасим лава да одведе магарца да пасе. Чувајући магарца лав заспе. Наиђе неки човек, угледа магарца и украде га. Лав се пробуди, потражи магарца, па пошто га не нађе врати се Герасиму. Видевши лава без магарца, старац помисли да га је појео. Нареди му да преузме послове које је радило магаре. Лав од тада послушно поче радити тешке послове. Трајало је то све док лав није пронашао украденог магарца. Ричући од радости што је нашао магарца, лав га доведе старцу. Свети Герасим веома се растужио што је неправедно осудио лава. Старац Герасим и лав остали су нераздвојни.

Задатак

Нацртај свог кућног љубица и себе како о њему бринеш

(ако немаш кућног љубимца нацртај оног којег би волео-ла да имаш.)

Размисли

На који све начин би могли да помогнемо природи.

 

Запамти

Човек и природа су у нераздвојивом јединству.

Од човека зависи какав ће бити свет у којем живи.

Деца Божја и кроз љубав према природи показују своју љубав према Богу.

Ту њихову љубав природа чека са нестрпљењем.

Погледајте цртани филм: „Данило међу лавовима:

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Радост служења

Велики поздрав мојим првачићима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Oбновићемо претходни час:
Човек није добио само живот и свет од Бога, добио је и љубав Божју. Ту љубав човек треба да поштује, да буде захвалан и да је узврати Богу и целокупној Божјој творевини (то је све оно што је Бог створио). Како? Љубављу, бригом и служењем.

О томе саслушајте нову причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Свитац тражи пријатеља

Једне љетње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо-амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он једног јединог.
А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелио да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летио је тако, летио кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд. “Скакавчићу, скакавчићу” – позва га свитац. “Шта хоћеш?”” Одазва се скакавац. “Желиш ли да ми постанеш пријатељ?” “Желим.” “Е, па онда хајде да се играмо,”обрадова се свитац.
“Добро,” сагласи се скакавац, али мало касније; морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негдје се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, освијетли ми пут и помози ми да га пронађем.”
“Е, не могу да ти свијетлим,” одговори свитац. “Морам да идем да тражим пријатеља.” Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље.
Опет је летио тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напријед, носећи велики товар. “Хеј, ти!” позва га свитац. Мрав се одазва. “Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?” “Хоћу,” одговори мрав. “Онда пођи са мном да се играмо.” “Добро,” сагласи се мрав. “Само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут.” Али свитац рече: „Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља.“ Са тим ријечима подиже свој фењерчић и оде даље.
Једне љетње вечери свитац је опет трчао тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није. Драга дјецо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети унаоколо тражећи га. Како је само уморан!

Су Ју Ђин

 

Бог нас је створио да будемо домаћини свега што је створио, али и да служимо једни другима.Служити другоме значи бити добар (пријатељ) према свим људима који нас окружују.

ЗАПАМТИ

Служењем се угледамо на Господа Исуса Христа који је због нас дошао у овај свет, страдао и Васкрсао! Читав Његов боравак на земљи је био служење људима.

Погледајте кратке причу: „Свиац тражи пријатеља“:

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Љубав према људима и природи је љубав према Богу

Велики поздрав мојим првачићима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Oбновићемо претходни час о човеку, домаћину, о природи и о свету кроз причу вероучитеља у тв емисији:

Настављамо даље:

Бог је створио из љубави величанствена бића, биљке и животиње. Сва створена бића не могу да угрозе природу и целокупну Божју творевину, осим човека.
Зато човек има обавезу и одговорност да чува природу, пре свега од себе, од свог неразмишљања и погрешног схватања слободе да може да ради свашта. Човек мора да зна да није све добро и корисно што чини, ни њему самом, ни природи.
Али човек није добио само живот и свет од Бога, добио је и љубав Божју. Ту љубав човек треба да поштује, да буде захвалан и да је узврати Богу. Како?
Волећи Бога, славећи Бога, поштовањем Божјих заповести о којима ћемо касније причати, али најбитније је тако што ћемо чувати оно што је Бог створио и дао нам на дар, а то је природа, бића и цео свет. Ако ми с пажњом чувамо и радујемо се неком поклону, онај ко нам је поклонио тај дар, дародавац, биће срећан (јер смо и ми срећни због поклона и показали смо радост и захвалност). Својом љубав према људима и природи ми показујемо и исказујемо, потврђујемо љубав према Богу.

Погледајте 2 кратке анимиране приче: „Дечак Лазар“ и „Човек и пас“:

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Човек домаћин у свету

Велики поздрав мојим првачићима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Говорили смо у првом полугодишту да је Бог, Творац, Створитељ свега што постоји и Отац свих људи. Приликом стварања, Бог Творац створио је све што постоји, ни из чега, што значи, да осим Бога није било никакве материје, супстанце, тачкице било чега.
Бог је створио материју и све од материје, кроз 6 дугих периода, које ми називамо данима.
Последње што је створио, и најсавршеније што је створио, је човек.
То је биће Божје, једино живо биће које има свест (човек зна ко је, зна да постоји, зна да каже где се налази у времену и простору, тј. зна у ком се граду налази и који је дан данас).
Човек има и савест (зна шта треба да ради, а шта не би требало да ради, шта је добро, а шта је лоше).
Човек има душу Божју у себи, јер је део Бога, има слободу да бира шта жели да буде, шта жели да ради, где жели да живи, може да оде на супротну страну света, да путује, да научи свашта…
Човек има и разУМ којим размишља, одлучује, одваја добро од лошег, којим бира шта треба, а шта не треба да ради…
Пошто је човек најсавршеније биће, њему је Бог дао улогу да брине о свету и да буде домаћин у свету. Природа је дата човеку на дар, да је воли, чува, брине о њој, да јој помаже.
Бог је створио величанствена бића, биљке и животиње. Сва ова створена бића не могу да угрозе природу и целокупну Божју творевину, али човек може.
Зато човек има обавезу и одговорност да чува природу, пре свега од себе, од свог неразмишљања и слободе да може да ради свашта, да није све добро и корисно што чини, ни њему самом, ни природи.

Погледајте како је лепа целокупна Божја творевина, свет, бића и природа:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете први разред.

За опуштање бојанка о Рајском врту.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

Христос Васкрсе

Драги моји ученици, поштовани родитељи,

Честитам вам Празник над празницима Свето и Светло Васкрсење Христово. Да вама и вашој породици Васкрсли Господ подари мира и благостања.
Од срца вас поздрављам најрадоснијим Хришћанским поздравом

Христос Васкрсе                   Ваистину Васкрсе

Свако добро, од Бога, жели вам ваш Вероучитељ!

 

Празнујемо Васкрсење Христово

Велики поздрав мојим првачићима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Поновићемо причу са претходних часова:

Поновићемо са претходних часова, тако што можете одгледати кратку причу коју прича један вероучитељ:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете први разред.

Настављамо даље:

Почела је седма, последња седмица васкршњег поста. У овој седмици, после још једног чуда, када је васкрсао свог пријатеља, умрлог и сахрањеног, Лазара, Христос је у Јерусалиму са својим ученицима. Христос зна све шта ће се дешавати, шта ће урадити његови ученици, али не мења будуће догађаје, јер зна да све треба да буде по Божјем плану. Ова седмица се зове Страсна или Страдална, јер је у њој страдао Исус Христос.
Јуда, један од 12 Христових ученика, издао је свог учитеља Христа и добио новац за то ружно дело. Требало је да одведе римске војнике и покаже им ко је Христос, да би га војници ухапсили. То је довело до хапшења, осуде и смрти Исуса Христа.
Велики четвртак: Дан првог причешћа када је Христос опрао својим ученицима ноге да би им показао поштовање, као и да би им ставио до знања да он, иако је Син Божји, није већи, нити важнији од њих. То је дан прве Тајне вечере Христоса са ученицима, где је Христос открио тајну заједнице и вечног живота кроз Причешће, свих верних са Богом.
Велики петак: Дан осуде Христа и Његовог распећа на крсту. То је најтужнији дан у години за све хришћане, због невине Христове смрти, и овај дан не звоне црквена звона. Исто вече Христос је сахрањен. Дан строгог поста на води, без уља и рибе.
Велика субота: Дан посвећен свим умрлима, јер је умрли Христос сишао у подземни свет умрлих да најави васкрсење. Последњи посни дан.
НЕДЕЉА – ВАСКРС: Христос је оживео, устао из гроба, победио смрт и својим васкрсењем најавио васкрсење у будућем времену свих праведних, добрих људи, и оних који су се покајали и поправили, почевши од првих људи, Адама и Еве. Ово је највећи хришћански празник, празник над празницима. Победа живота над смрћу.

О свему овоме што се дешавало у Страдалној седмици и о Васкрсењу Христовом погледајте у анимираном филму ,,Тајна вечера“.

Васкршња бојанка

Васкршња бојанка 1

Зашто се за Васкрс фарбају јаја подсетиће нас дечји часопис Светосавско звонце:
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
http://zvonce.spc.rs/

Не заборавимо да се на Васкрс помолимо са укућанима пред почетак оброка.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

ХРИСТОС ВАСКРСЕ        ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свим мојим ђацима и њиховим породицама сретан празник Цвети

На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу.


Део из Охридског пролога Светог владике Николаја

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“. Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“. Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија