Крај школске године

Драги моји другаци, поштовани родитељи,

Дошли смо до краја овог разреда. Чудан је овај виртуелни крај, али кроз молитву и љубав коју сви осећамо у нашим срцима сви смо заједно повезани кроз Христа.

Ова школска година је посебна и другачија по много чему, али смо је сви заједно успешно привели крају. Хвала вам много на залагању, подршци и сарадњи.

Не заборавите понекад да се помолите Богу, а ако успете обиђите неку цркву или манастир.

Желим вам да лепо проведете летњи распуст и да се одморите.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Царство Божје у светима

Велики поздрав мојим другацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Наставак претходне теме иде кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ и додатак:

Царство Божије у светима

Бог је створио свет и човека да би све живело вечно у непрекидној заједници са Њим. Бог жели да и на земљи буде Царство Божије. Међутим, Адам и Ева су желели своје царство и зато су прекинули однос љубави са Богом. Од тада постоји Царство Божије и цасртсво људи (земаљско).

Хрситос је дошао у свет да би коначно и заувек успоставио
Царство Божије на земљи

Литургија је учествовње у Царству Божијем. Причешћем се сјединњујемо са Христом, постајемо једно са Њим и самим тим и учесници Његовог Царства. Свети људи нам доказују да је учествовање у Царству Божијем већ сада могуће и да је по Христовим речима оно у нама.

Сви светитељи су својим животима сведочили Царство Божије. Личним примером су подучавали људе, васпитавали и утврђивали у вери у Христа и лепоту вечности која нам је обећана.

Запамти

Свако од нас може да постане светитељ. Свако може да има Царство Божије у себи.

Погледајте цртани филм о Светом Серафиму Саровском:

Послушајте ову кратку поучну причу:

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Царство Божје у светима (Буди и ти иконописац)

Велики поздрав мојим другацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Буди и ти иконописац

Иконописци су особе које се баве сликањем икона.
Својим радом обављају важну службу у Цркви.
Они отварају људима поглед у Царство Божје.
Најчешће технике којима се служе иконописци су:

1. Иконопис – сликање на дасци
2. Фрескописање – сликање на зиду
3. Мозаик – стварање уметничког дела коришћењем разнобојних каменчића, комадића стакла и томе слично
О томе као и ми можемо да будемо иконописци чућете од вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

За опуштање цртани филм Свети апостол Павле и бродолом:

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Православни храм

Велики поздрав мојим другацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Подсетићемо се претходног часа када смо рекли да где год да смо, треба да славимо Бога као Творца живота. Цео свет је Његов и наш дом. У сваком месту на свету можемо прослављати и молити Бога. Али човек воли да све има своје место, да има свој дом, место за живот, место за учење, за игру, за рад, за одмор… тако човек има и посебно место за молитву. То је грађевина, зграда која се зове храм или црква. Наше место молитве је православни храм.

О Православном храму чућете од вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Православни-храм

За опуштање цртани филм Последња битка.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Икона – прозор у Царство Божје – 2. део

Велики поздрав мојим другацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Обновићемо:
Наше место молитве је православни храм. Храм као грађевину (зграду) разликујемо од других грађевина по посебним знацима, симболима, обележјима. О њима смо раније причали и цртали их: крст на крову или куполи, крст на великим вратима, шарени прозори (витражи), иконе, мозаици и фреске изнад улазних врата (најчешће су то мозаици) и унутра у цркви, по зидовима (то су фреске). А на дрвету, на постољима и на иконостасу су иконе. Сада ћемо причати о иконама.

Детаљније о икони чућете кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Поред тога што су прозор у Царство Божије многе иконе су и чудотворне. То значи да нам се Бог преко иконе јавља, тј. помаже нам и испуњава наше искрене молбе. Молећи се испред чудотворних икона добијајамо исцељења од разних болести, помоћ у невољама и утеху у тешким проблемима. Највећи број чудотворних икона је оних са ликом Пресвете Богородице на себи.

Најчешћа чуда која Бог чини људима, а да би нас утврдио у вери, управо се и дешавају преко икона. То се догађа углавном преко икона које су проглашене чудотворним, али то може бити и било која друга икона. Није битно да ли је од дрвета, папира, мала или велика, свака икона може бити чудотворна само ако се искрено молимо и ако верујемо да се чудо може догодити, тј. да је Богу као свемогућем све могуће.

Запамти

Икона нам помаже да доживимо, осетимо и да нам приближи оно што је за наша чула не схватљиво. Најбоље средство да у нама пробуди осећај вере и припадности Господу.

За опуштање цртани филм Апостоли.

Бојанак икона Пресвете Богородице

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Икона – прозор у Царство Божје

Велики поздрав мојим другацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Шта је икона?

Дечак: Слике у Цркви су лепе, али су ми помало необичне.
Иконописац: То је зато што оне и нису обичне слике већ иконе.
Дечак: Иконе? Ту реч сам чуо много пута али не знам шта тачно значи.
Иконописац: Иконе су свете слике на којима су приказани Христос, Богородица,
светитељи, анђели и важни догађаји из њиховог живота.
Дечак: По чему се иконе разликују од осталих слика?
Иконописац: Слике приказују људе и природу у прошлости. Икона их приказује онаквим какви ће бити у будућности у Божјем Царству.
Дечак: Како је то могуће?
Иконописац: Постоји више начина како се то постиже. Иконе се, рецимо, сликају тако да на њима нема сенке, а из ликова исијава светлост Божјег Царства.
Дечак: Видео сам да људи у Цркви љубе иконе и да се пред њима клањају. Зашто то чине?
Иконописац: Иконе нису украс. Својим односом према иконама људи указују љубав и
поштовање личностима које су на њима насликане.
Дечак: То се дешава и са фотографијама на којима су људи које волимо.
Иконописац: Тачно тако. Ипак постоји разлика. Ликови на иконама су на тајанствен начин заиста ту присутни. Са њима можемо да разговарамо када им се молимо. Зато се иконе налазе и у нашим домовима, школама, болницама…
Дечак: Да ли сам добро разумео? Иконе су као прозори кроз које можемо да
разговарамо са онима који су на њима.
Иконописац: Управо тако. Оне су прозор у Царство Божје.

Најчешће технике којима се служе иконописци (сликар икона) су:
1. Иконопис – сликање на дасци
2. Фрескописање – сликање на зиду
3. Мозаик – стварање уметничког дела коришћењем разнобојних каменчића,
комадића стакла и томе слично

Прича – Чудо са Иконом Пресвете Богородице Тројеручице

На Светој Гори је данима беснео пожар који је угрожавао манастире и монахе који тамо живе. Многи ватрогасци из неколико земаља су покушавали безуспешно да угасе пожар. Након литије (шетње) око манастира Хиландара са Иконом Пресвете Богородице Тројеручице, пала је киша и угасила пожар. Хиландар је био у безизлазној ситуацији, ватра је прилазила, а прогнозе су биле да кише дуго неће бити. Икона је учинила чудо и киша је угасила пожар.

За опуштање цртани филм Бен Хур.

 

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете други разред.

За опуштање бојанка о Исусу.

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Цео свет је храм

Велики поздрав мојим другацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Говорили смо у првом разреду да је Бог, Творац, Створитељ свега што постоји и Отац свих људи. Приликом стварања, Бог Творац створио је све што постоји, ни из чега, што значи, да осим Бога није било никакве материје, супстанце, тачкице било чега.
Бог је створио материју и све од материје, кроз 6 дугих периода, које ми називамо данима.
Последње што је Бог створио, и најсавршеније што је створио, је човек.

То је биће Божје, једино живо биће које има свест (човек зна ко је, зна да постоји, зна да каже где се налази у времену и простору, тј. зна у ком се граду налази и који је дан данас).
Човек има и савест (зна шта треба да ради, а шта не би требало да ради, шта је добро, а шта је лоше).
Човек има душу Божју у себи, јер је део Бога, има слободу да бира шта жели да буде, шта жели да ради, где жели да живи, може да оде на супротну страну света, да путује, да научи свашта…
Човек има и разУМ којим размишља, одлучује, одваја добро од лошег, којим бира шта треба, а шта не треба да ради…
Пошто је човек најсавршеније биће, њему је Бог дао улогу да брине о свету и да буде одговоран према свету, јер је свет Божја творевина. Природа је дата човеку на дар, да је воли, чува, брине о њој, да јој помаже.
Бог је створио величанствена бића, биљке и животиње. Сва ова створена бића не могу да угрозе природу и целокупну Божју творевину, али човек може.
Зато човек има обавезу и одговорност да чува природу, пре свега од себе, од свог неразмишљања и слободе да може да ради свашта, да није све добро и корисно што чини, ни њему самом, ни природи. Вековима су се људи захваљивали Богу, молили га и славили Га у природи, и свуда где су се затекли. Цео свет је Божји, и Бог је свуда присутан. Много касније су настали храмови, цркве, велике грађевине посвећене Богу, као посебна света места. И као таква их треба поштовати, као што поштујемо свој дом, своју кућу. Али ми и ван своје куће, као и у њој, волимо своје ближње, своје рођаке, родитеље, браћу и сестре. Тако је и са Богом. Где год да смо, славимо Бога као Творца живота. Цео свет је Његов и наш дом.

Погледајте како је лепа целокупна Божја творевина, свет, бића и природа:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете други разред.

За опуштање бојанка о Рајском врту.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника вероуче

Христос Васкрсе

Драги моји ученици, поштовани родитељи,

Честитам вам Празник над празницима Свето и Светло Васкрсење Христово. Да вама и вашој породици Васкрсли Господ подари мира и благостања.
Од срца вас поздрављам најрадоснијим Хришћанским поздравом

Христос Васкрсе                   Ваистину Васкрсе

Свако добро, од Бога, жели вам ваш Вероучитељ!

 

Празнујемо Васкрсење Христово

Велики поздрав мојим другацима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Поновићемо причу са претходних часова:

Поновићемо са претходних часова, тако што можете одгледати кратку причу коју прича један вероучитељ:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете други разред.

Настављамо даље:

Почела је седма, последња седмица васкршњег поста. У овој седмици, после још једног чуда, када је васкрсао свог пријатеља, умрлог и сахрањеног, Лазара, Христос је у Јерусалиму са својим ученицима. Христос зна све шта ће се дешавати, шта ће урадити његови ученици, али не мења будуће догађаје, јер зна да све треба да буде по Божјем плану. Ова седмица се зове Страсна или Страдална, јер је у њој страдао Исус Христос.
Јуда, један од 12 Христових ученика, издао је свог учитеља Христа и добио новац за то ружно дело. Требало је да одведе римске војнике и покаже им ко је Христос, да би га војници ухапсили. То је довело до хапшења, осуде и смрти Исуса Христа.
Велики четвртак: Дан првог причешћа када је Христос опрао својим ученицима ноге да би им показао поштовање, као и да би им ставио до знања да он, иако је Син Божји, није већи, нити важнији од њих. То је дан прве Тајне вечере Христоса са ученицима, где је Христос открио тајну заједнице и вечног живота кроз Причешће, свих верних са Богом.
Велики петак: Дан осуде Христа и Његовог распећа на крсту. То је најтужнији дан у години за све хришћане, због невине Христове смрти, и овај дан не звоне црквена звона. Исто вече Христос је сахрањен. Дан строгог поста на води, без уља и рибе.
Велика субота: Дан посвећен свим умрлима, јер је умрли Христос сишао у подземни свет умрлих да најави васкрсење. Последњи посни дан.
НЕДЕЉА – ВАСКРС: Христос је оживео, устао из гроба, победио смрт и својим васкрсењем најавио васкрсење у будућем времену свих праведних, добрих људи, и оних који су се покајали и поправили, почевши од првих људи, Адама и Еве. Ово је највећи хришћански празник, празник над празницима. Победа живота над смрћу.

О свему овоме што се дешавало у Страдалној седмици и о Васкрсењу Христовом погледајте у анимираном филму ,,Тајна вечера“.

Васкршња бојанка

Васкршња бојанка 1

Зашто се за Васкрс фарбају јаја подсетиће нас дечји часопис Светосавско звонце:
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
http://zvonce.spc.rs/

Не заборавимо да се на Васкрс помолимо са укућанима пред почетак оброка.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

ХРИСТОС ВАСКРСЕ        ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свим мојим ђацима и њиховим породицама сретан празник Цвети

На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу.


Део из Охридског пролога Светог владике Николаја

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“. Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“. Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија