Драги моји четвртаци, поштовани родитељи,

Дошли смо до краја овог разреда. Чудан је овај виртуелни крај, али кроз молитву и љубав коју сви осећамо у нашим срцима сви смо заједно повезани кроз Христа.

Ова школска година је посебна и другачија по много чему, али смо је сви заједно успешно привели крају. Хвала вам много на залагању, подршци и сарадњи.

Не заборавите понекад да се помолите Богу, а ако успете обиђите неку цркву или манастир.

Желим вам да лепо проведете летњи распуст и да се одморите.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Црква је икона Царства Божјег

Свако има неки свиј циљ. Рецимо, неко жели да постане пилот или спортиста, лекар музичар или да победи на неком такмичењу итд. Док се крећемо ка своме циљу прелазимо пут током којег стичемо разна знања и искуства. Та знања и искуства нас мењају али и приближавају циљу ка којем смо се упутили. Тачније оно што нас мења и прилагођава себи није пут током којег се мењамо већ сам циљ ка којем се крећемо. Док се човек креће ка своме циљу на њуму је видљив одсјај циља ка којкем тежи. Тим одсјајем човек постаје слика, тј. икона свога циља који ће достићи негде у будућности.
Због чега је ово важно?
Црква, као заједница људи који путују ка заједничком циљу ка Царству Божјем, представља слику свог коначног циља. То је пре свега видљиво у Литургији. Ту све изгледа као да смо у Царству Божјем, али ипак нисмо још сасви у њему. Одсјај Божјег Царства је ту јачи него било где друго на свету. То се види по ономе шта људи чине, говоре, како су обучени и слично. Поред Литургије одсјај Царства Божјег видљив је и у животу људи који као чланови Цркве живе као да су сваког тренутка на Литургији. Кроз њихова делима открива се да они иако живе у овом свету ипак нису од овог света. Својим животом на земљи они потврђују да је извор и циљ њихов живота на небесима.
Ипак, потребно је рећи, да чак ни такви људи нису савршени. Они иду ка савршенству али још нису стигли до њега. Због тога што се сваки члан Цркве налази на различитом делу пута ка Божјем Царству код неког од њих је одсјај циља ка којем тежи више, а код неког мање приметан.
Понекада се дешава да људи који са стране посматрају чланове Цркве уопште не примећују одраз вечности на њима већ свој поглед задржавају само на оним странама нечије личности које још нису обасјане светкошћу коначног циља. Али ако би се уместо тога потрудили да своје око задрже на ономе што је светло и сами би могли да осете присуство Божијег Царства.
Ево једног примера. Руски кнез Владимир, који је живео у 10. веку, дао је задатак својим изасланицима да се упознају са три највеће религије тога доба. Кнез је желео да сазна која је од ових вера истинита како би је прихватили и он и народ на чијем је челу. Када су се после дугог путовања изасланици вратили из Цариграда, престонице хришћанског света, они су кнезу изнели своје утиске. Рекли су му да док су били на Литургији у цркву Свете Софије више нису знали да ли су на небу или земљи. Све што су тамо видели, и то не само на Литургији већ и изван храма толико је било сјајно да су са сигурношћу могли да посведоче да су пронашли праву веру. Дакле, загледавши се у оно што је добро открило им се Царство Божје које је у Цркви присутно већ и сада али не у потпуности. Оно што је сада делимично, када Христос дође други пут биће у потпуности. Ка томе се сви хришћани крећу и живе са надом да ће свој циљ ускоро стићи.

Может погледати цртани филм Исусу:

https://drive.google.com/file/d/1kq1SZph2KQ4s1CjxL90KyUrKnZFzXrim/view

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вашег вероучитеља

Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Царе Небески – Педесетница

Молитва светом Духу

Царе небески, Утешитељу,
Душе истине,
који си свуда и све испуњаваш,
ризницо добара и даваоче живота,
дођи и усели се у нас,
и очисти нас од сваке нечистоте
и спаси, Благи, душе наше.

С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал: „Све за Христа – Христа ни за шта“ нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за Царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

„Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“.

Душе истине,
који си свуда и све испуњаваш – Спаљивање моштију Светог Саве

Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране.

И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к’ роду засијала!

О ДУХУ СВЕТОМ

У КОМ СМИСЛУ ЈЕ СВЕТИ ДУХ НАЗВАН ГОСПОДОМ?

Дух Свети се назива Господом, тј. Истинским Богом, исто онако као и Син Божији.

ЗАШТО ЈЕ СВЕТИ ДУХ НАЗВАН ЖИВОТВОРНИМ?

Дух Свети се назива Животворним, што треба схватити тако да Он заједно са Богом Оцем и Сином даје живот сваком створењу, док људима даје и духовни живот. Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.

КОЈИ СТЕПЕН ПОКЛОЊЕЊА ПРИЛИЧИ СВЕТОМ ДУХУ?

Духу Светом доликује поклоњење и прослављање заједно са Оцем и Сином. Ово се види из тога што је Исус Христос заповедио ученицима да крштавају у Име Оца и Сина и Светога Духа.

Погледајте овај кратки филм о Спаљивању моштију Светог Саве:

Может погледати цртани филм Исусу и молитви:

https://drive.google.com/file/d/10nY6W726boVnW1ZgX7O5dqR9D7w68JCK/view

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вашег вероучитеља

Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо:

Хришћнске врлине су све оно најбоље што човек може да има. Врлина се види само кроз наш однос према другима, према нашим делима.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

ВРЛИНОСЛОВ – СВЕТИ НАС УЧЕ

Прави учитељи нису они који само говоре шта је добро и истинито, већ они, који чинећи добро поучавају друге својим примером. Један од највећих и најбољих таквих учитеља у нашем народу је свети Василије Острошки.
Овај предивни светитељ рођен је 1610. године у кршевитом херцеговачком селу Мркоњићу, у Поповом пољу, покрај реке Требишнице. Био је једино дете Петра и Ане Јовановић који су су му на рођењу дали име Стојан. Одрастајући поред својих добрих и побожних родитеља Стојан је као дечак постао прави украс свога села. Већ тада је у своме селу био први у свакој врлини. Био је праведан, дарежљив, вредан, послушан, побожан… Често се молио Богу, а недељом и празницима је увек ишао у цркву. Својим понашањем давао је пример другој деци.
Када је напунио једанаест година постао је ученик у манастиру Завали где је његов стриц Серафим био игуман. Ту се изгледа у њему родила жеља за монашким животом. Након школовања у Завали, Стојан је отишао у манастир Тврдош и замонашио се. На монашењу је добио име Василије. У манстиру Тврдош живео је касније и као епископ све док Турци нису разорили овај манастир. Од тада живи на месту где се налази данашњи манастир Острог. Ту је провео многе године у посту и молитви, усавршавајући себе у свакој врлини и чинећи безбројна добра дела.
Својим животом Свети Василије је постао веома сличан свом највећем узору Исусу Христу. Због те своје сличности са Христом Бог је кроз њега чинио невероватна чудесна и велика дела. После Христа највећи Василијев узор био је Свети Сава. О њему је Василије много читао и веома често му се молио.
Живећи у изузетно тешком времену услед рата, глади, сиромаштва али и људске злобе Свети Василије је био сведок многих патњи свога народа. Због тога се за њега непрестано молио Богу. Стално је поучавао људе вери и светом врлинском животу. Учио је да ће се народ пре сачувати вером и врлинама него ли оружаном борбом против непријатеља.
Сав живот Светог Василија представљао је једно непрестано служење Богу и своме роду. Својим молитвама и поукама неуморно је помагао свима. Због његовог узвишеног начина живота, због непоколебљиве вере, поштења, милосрђа, љубави и многих других врлина које су га красиле народ је Светог Василија још за живота поштовао као светитеља.
Свој земаљски живот Свети Василије је завршио у шездест првој години. Монаси који су били присутни поред светитеља сведочили су да се пећина, у којој су се налазили у тренутку његовог упокојења, сва испунила необичном светлошћу.
Међутим, крај Василијевог живота није значио и крај његових доброчинстава. Напротив, његова добра дела су се само још више умножила. Наиме, недуго након што се упокојио над његовим нетрулежним телом су почела да се дешавају небројена чуда. Безбројни болесници су оздравили, многе жене које нису могле да имају децу постале су мајке. Велики број посвађаних су се измирили, а неутешни су нашли утеху. Триста педест година острошка пећиница у којој се налази тело Светог Василија на невероватан начин свакодневно привлачи на хиљаде људи. Сви они долазе тражећи од светитеља помоћ. А он помаже свима који му прилазе са искреном вером и надом.
Ево једног од безбројних примера чуда Светог Василија.
Десило се неком приликом да је неки отац довео свога сина који је боловао од некакве неизлечиве болести. Када је дошао код светитеља дечак је био толико слаб да није могао ни да хода ни да говари. Доктори су сматрали да дечаку више нема лека. Међутим, након што је после прочитане молитве пред светитељевим моштима дечак кратко одспавао десило се чудо. Када се пробудио био је потпуно здрав и радосно се са оцем вратио кући. Од тада је током читавог свог живота сваке године долазио код светитеља да му се поклони и захвали на исцељењу.
На крају треба напоменути да су пред светитељевим моштима безбројни људи почели да верују у Бога. Много је оних који су захваљујући Светом Василију потпуно променили свој живот тако што су своје пороке заменили врлинама.
Било би добро када би и нас ова прича о Светом Василију подстакла да и ми следимо његов пример. То значи да уместо да будемо људи који само од других траже помоћ и љубав и ми помажемо и волимо људе око себе. На тај начин не само да ћемо себе украсити многобројним врлинама, већ ћемо помоћи да се и наш свет украси плодовима божанске љубави баш ко што то чини и Свети Василије Острошки заједно са свима светима.

Ко жели може погледати и документарни филм о Светом Василију Острошком:

Может погледати цртани филм Необично путовање Серафиме или Три приче 3 део:

Необично путовање Серафиме (титл)

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вашег вероучитеља

Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо:

Хришћнске врлине су све оно најбоље што човек може да има. То је сва она духовна (унутрашња) лепота која краси човека и чини да он сија попут злата. То су човекове добре особине и његов добар, исправан однос према свету. Врлина се види само кроз наш однос према другима, и према нашим делима. Наш највећи задатак није само у томе да никада не паднемо (лоша дела), већ да се сваки пут кад паднемо, подигнемо и не радећи тако више, наставимо даље ка Царству Божијем.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Врлинослов – Свети нас уче

Људи често једни другима говоре да се воле. Међутим, ово могу бити само празне речи уколико нису потвђена делима. Та дела којима људи изражавају своју љубав називају се врлине. Ако нема врлина нема ни љубави, а ако нема љубави нема ни заједнице са Богом, другим људима и природом. Самим тим Царство Божје као најважнији и највећи човеков циљ остаје веома удаљен.
Најбољи пример истинске љубави, а тиме и врлинског начина живота, људима је дао Син Божји Исус Христос. Он чак каже: „Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срце“. Осим тога говорио је ученицима: По томе ће сви знати да се моји ученици ако имате љубави међу собом.
Због тога што својом љубављу обасјава сав свет Христос је говори: „Ја сам светлост свету“. Људи који прихвате светлост Христове љубав и сами постају светлост. Постају деца светлости. Христос је зато говорио својим ученицима: „да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима“.
Дакле Бог је извор љубави па самим тим и извор и сваке врлине. Људи који су примили светлост Божје љубав шире њен одсјај свуда око себе. Тај одсај појављује у виду човекових добрих дела односно као његове врлина.
Људе које је светлост божанске љубав сасвим испунила називамо светитељима. Поред Христа и они су учитељи љубави према Богу, људима и природи. Дакле, ако неко жели да пронађе истинску љубав Божју и самим тим сазна шта су праве врлине треба да пронађе ученике Божје којки ће му бити учитељи.
Ево једног примера поуке светитеља.

ГРОЖЂЕ ЉУБАВИ

Око 330. год. после Христа живео је у египатској пустињи Свети Макарије. Око њега окупиле су се хиљаде монаха који су прихватали његове савете и његове речи о врлинском начину живота. Многи људи из целог Египта такође су долазили овом Светитељу Божијем да би примили од њега неку поуку и савет.
Једном приликом неки људи су из захвалности донели Ава Макарију корпу пуну грожђа. Ава Макарије захвали поклоницима и испрати их са осмехом. Сигурно ће бити врло слатко, помисли Ава и крену да га проба. Но, како се саже, угледа кроз прозорчић колибице друге подвижнике и осети кривицу.
– Није право да ја задржим грожђе. Остали оци уопште га нису ни пробали. Однећу га до Аве Петра, стар је и много ће му се допасти.
Узе, дакле, грожђе и зачас га однесе до Аве Петра који је заиста био најстарији у скиту.
– Аво. Донели су ми ово грожђе, па помислих да ти се много допада. Хтео бих да ми учиниш љубав и да га задржиш, рече љубазно Ава Макарије.
– Хвала ти Аво, Бог те благословио, одврати старац. И Ава Макарије оде ка својој колибици. Ава Петар узе грожђе и крену да га проба.
– Ма, стани мало, помисли, други Аве уопште нису ни пробали. Знам да Ава Исидор много воли грожђе. И без много размишљања узе корпу и однесе му је.
– Старче, донели су ми ово грожђе. Учини ми љубав и задржи га. Знам да ти се много свиђа, рече Ава Петар нудећи свој дар Ави Исидору.
– Бог те благословио, одврати овај и узе га. Али ни трећи Ава не задржа жељено грожђе.
– Није право да га задржим, рече Ава Исидор, и однесе га следећем. А овај следећем. До смираја дана корпа са грожђем. прошла је кроз све оскудне колибице и нико је не задржа мислећи увек да је потребнија оном другом. Када грожђе стиже и у последњу колибицу, монах који је у њој живео помисли.
– Грех је да ја задржим ово грожђе. Много се свиђа Ави Макарију.
И упути се према његовој колиби.
– Аво, опрости ми, али знам да ти се ово грожђе свиђа. Учини ми љубав па га узми.
Тада Ава Макарије, гледајући корпу пуну грожђа нетакнуту, онакву какву је почетком дана примио, прослави Бога што скит има такве монахс које одликује толика љубав и саосећање.
У том тренутку неки монаси из далека дођоше да узму благослов од старца. А овај им са радошћу на лицу рече:
– Једите, децо моја, од овог грожђа љубави. То је најслађе грожђе на свету.
Тада им је испричао целу причу и тако им дао велику поуку.

 

Као и код светитаља из ове приче, врлине треба да буду наш начин живота. То значи да би стално требали да се трудимо да савлађујемо сопствену себичност и да показујемо љубав према другима. То није тешко. Потребно је само мало добре воље. Чинећи људима добра дела истовремено као да чинимо и добро самом Богу.
Врлине украшавају човека више и боље од било чега другог. Поред тога оне имају невероватну моћ да мењају наш свет на боље. Коначно, најважнији циљ врлина је да нас приближе Богу и да нам помогну да постанемо део Његовог вечног Царства.

Погледајте овај кратки анимирани цртани филм:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вашег вероучитеља

Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо:
Подсетићу вас на поступке, дела и особине које је чинио и имао Христос. Лечио је и помагао непознатима, хранио је гладне, учио је и бринуо о својим ученицима, учио је људе чак и када је тиме изазивао непријатељство и мржњу власти и оних који су били моћни. Прао је својим ученицима ноге, да им искаже поштовање, љубав и да их научи да нису они мање вредни од Њега или од других људи. Учио их је да воле и помажу једни друге. Учио их је о Богу, вери и правим вредностима и смислу Божје љубави.

Настављамо даље:

Хришћнске врлине су све оно најбоље што човек може да има. То је сва она духовна (унутрашња) лепота која краси човека и чини да он сија попут злата. То су човекове добре особине и његов добар, исправан однос према свету. Врлина се види само кроз наш однос према другима, и према нашим делима. Од многобројних врлина као најзначајнија и највећа у хришћанству се, после ЉУБАВИ, истиче СМИРЕЊЕ. Да би своје ученике, научио и смирењу, Христос им је пре Тајне вечере опрао ноге. На овај начин је и нас подучио да ако желимо да се угледамо на Њега онда би требало да будемо смирени, тј. да служимо једни другима, а не да очекујемо да сви други служе нама. Смирење се управо и састоји у томе да се у свему не надамо у себе и своје способности , или да очекујемо све од другог, већ да стрпљиво и смирено, верујемо у Бога и препустимо Њему да одлучи шта треба. Човек није моћнији од Бога, нити зна више од Бога. Бог је тај који види боље, више и дугорочније од нас. Наше је да радимо најбоље што можемо. А да прихватимо оно на шта не можемо да утичемо. Смирењем се потпуно предајемо вољи Божијој. Смирење не осуђује, не завиди, не љути се, већ све прима добродушно. Блажен је човек који је задобио овај чудесни дар смирења. Смирен човек види у ближњима само добре стране, не завиди, већ се искрено радује успесима ближњих. Драги моји, бежите од гордости (да сте бољи од других), од мржње, од зависти, од љубоморе! Уместо да завидите и осуђујете, трудите се колико је год могуће да служите ближњима. Радујте се срећи и даровима ближњих, у томе ће се испољити велика хришћанска врлина – смирење.

„Прича о три човека“

Сваки од њих је носио са собом своја дела у два џака. У једном џаку су била добра, а у другом лоша дела. Један је био пребачен напред а други позади како би терет био ,,равномерно” распоређен. Међутим, сва тројица тежину својих дела нису осећала подједнако.
Пролазници су упитали првог човека да им каже шта носи у својим џаковима. ,,Сви моји успеси, сва добра дела, све животне радости су у џаку позади. Скривени од погледа, прекривени лишћем, не сметају ми много. У џаку напред се налазе све лоше и ружне ствари које су ми се догодиле. Ходам, застанем често, вадим их, посматрам, проучавам, мислим шта ћу. Стално сам с њима, и мислима и осећањима. Стално радим на њима”. Тај се човек често заустављао, гледао уназад, мучио се над собом и мало напредовао у своме животу. И врло споро. . .
И другог човека су упитали исто.Он им је рекао: ,,У џаку напред носим моја добра дела, спознаје о врлинама. Често их гледам, вадим и показујем другима. Џак на леђима садржи моје грешке и моје слабости. Понесем их са собом куда год кренем, јер оне су моје и не могу их тек тако одложити на страну. Успоравају ме и понекад су веома тешке.”
А трећи човек је одговорио:,,На предњем џаку написао сам реч “доброта”. Препуна је позитивних мисли, добрих људских дела, свих добрих ствари које сам имао и учинио у животу. Тај ми џак није тежак. Напротив, попут бродских једара, помаже ми у кретању напред. А џак на леђима има натпис “лоша сећања” и празна је, јер сам јој одрезао дно. О свему што ми се лоше догодило и што сам лоше учинио, молио сам Бога да ми опрости, и нисам то поновио. Тако сам и са лошим мислима које понекад у себи имам, као и о злу које од других чујем, мало размислим и бацим их у ту врећу. Кроз рупу оне оду заувек. Ја сам слободан. Ја немам терета који би ме успоравао у ходу!”
Наш највећи задатак није у томе да никада не паднемо (лоша дела), већ да се сваки пут кад паднемо, подигнемо и не радећи тако више, наставимо даље ка Царству Божијем!

Можете да погледате и ТВ час на нову тему:

За опуштање погледајте како су приказане врилине у овом руском филму Три приче:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Велики поздрав мојим четвртацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Говорили смо још у првом разреду да је Бог, Творац, Створитељ свега што постоји и Отац свих људи. Приликом стварања, Бог Творац створио је све што постоји, ни из чега, што значи, да осим Бога није било никакве материје, супстанце, тачкице било чега.
Бог је створио материју и све од материје, кроз 6 дугих периода, које ми називамо данима.
Последње што је Бог створио, и најсавршеније што је створио, је човек.

То је биће Божје, једино живо биће које има свест (човек зна ко је, зна да постоји, зна да каже где се налази у времену и простору, тј. зна где се налази и који је дан данас).
Човек има и савест (зна шта треба да ради, а шта не би требало да ради, шта је добро, а шта је лоше).
Човек има душу Божју у себи, јер је део Бога, има слободу да бира шта жели да буде, шта жели да ради, где жели да живи, може да оде на супротну страну света, да путује, да научи свашта…
Човек има и разУМ којим размишља, одлучује, одваја добро од лошег, којим бира шта треба, а шта не треба да ради…
Пошто је човек најсавршеније биће, њему је Бог дао улогу да брине о свету и да буде одговоран према свету, јер је свет Божја творевина. Природа је дата човеку на дар, да је воли, чува, брине о њој, да јој помаже.
Бог је створио величанствена бића, биљке и животиње. Сва ова створена бића не могу да угрозе природу и целокупну Божју творевину, али човек може.
Зато човек има обавезу и одговорност да чува природу, пре свега од себе, од свог неразмишљања и слободе да може да ради свашта, да није све добро и корисно што чини, ни њему самом, ни природи. Дакле, последње што је Бог створио, и најсавршеније што је створио, је човек.
Али човек није савршен, само је Бог савршен. О томе смо причали пре пар месеци. Човеков живот и смисао воде човека да се усаврши, да се поново сједини са својим Богом Творцем, да буде савршен и свет као што је Отац наш небески. Тај пут, пут светости нам је показао Христос, својим животом, смрћу и васксењем.
У радосним данима Христовог васкрсења, захвалимо се Творцу на творевини и на нашој могућности да идемо путем усавршавања, светости и захвалности.

Погледајте како је лепа целокупна Божја творевина, свет, бића и природа:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете четврти разред.

За опуштање бојанка о Рајском врту.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника вероуче

Велики поздрав мојим четвртацима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Поновићемо причу са претходних часова:

Поновићемо са претходних часова, тако што можете одгледати кратку причу коју прича један вероучитељ:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете четврти разред.

Настављамо даље:

Почела је седма, последња седмица васкршњег поста. У овој седмици, после још једног чуда, када је васкрсао свог пријатеља, умрлог и сахрањеног, Лазара, Христос је у Јерусалиму са својим ученицима. Христос зна све шта ће се дешавати, шта ће урадити његови ученици, али не мења будуће догађаје, јер зна да све треба да буде по Божјем плану. Ова седмица се зове Страсна или Страдална, јер је у њој страдао Исус Христос.
Јуда, један од 12 Христових ученика, издао је свог учитеља Христа и добио новац за то ружно дело. Требало је да одведе римске војнике и покаже им ко је Христос, да би га војници ухапсили. То је довело до хапшења, осуде и смрти Исуса Христа.
Велики четвртак: Дан првог причешћа када је Христос опрао својим ученицима ноге да би им показао поштовање, као и да би им ставио до знања да он, иако је Син Божји, није већи, нити важнији од њих. То је дан прве Тајне вечере Христоса са ученицима, где је Христос открио тајну заједнице и вечног живота кроз Причешће, свих верних са Богом.
Велики петак: Дан осуде Христа и Његовог распећа на крсту. То је најтужнији дан у години за све хришћане, због невине Христове смрти, и овај дан не звоне црквена звона. Исто вече Христос је сахрањен. Дан строгог поста на води, без уља и рибе.
Велика субота: Дан посвећен свим умрлима, јер је умрли Христос сишао у подземни свет умрлих да најави васкрсење. Последњи посни дан.
НЕДЕЉА – ВАСКРС: Христос је оживео, устао из гроба, победио смрт и својим васкрсењем најавио васкрсење у будућем времену свих праведних, добрих људи, и оних који су се покајали и поправили, почевши од првих људи, Адама и Еве. Ово је највећи хришћански празник, празник над празницима. Победа живота над смрћу.

О свему овоме што се дешавало у Страдалној седмици и о Васкрсењу Христовом погледајте у анимираном филму ,,Тајна вечера“.

Можете погледати и цртани филм Бен Хур.

Васкршња бојанка

Васкршња бојанка 1

Зашто се за Васкрс фарбају јаја подсетиће нас дечји часопис Светосавско звонце:
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
http://zvonce.spc.rs/

Не заборавимо да се на Васкрс помолимо са укућанима пред почетак оброка.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

ХРИСТОС ВАСКРСЕ        ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ