Крај школске године

Драги моји петаци, поштовани родитељи,

Дошли смо до краја овог разреда. Чудан је овај виртуелни крај, али кроз молитву и љубав коју сви осећамо у нашим срцима сви смо заједно повезани кроз Христа.

Ова школска година је посебна и другачија по много чему, али смо је сви заједно успешно привели крају. Хвала вам много на залагању, подршци и сарадњи.

Не заборавите понекад да се помолите Богу, а ако успете обиђите неку цркву или манастир.

Желим вам да лепо проведете летњи распуст и да се одморите.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Старозаветни пророци

Велики поздрав мојим петацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Наставак претходне теме иде кроз причу вероучитеља у ТВ часу Телевизије ХРАМ и додатак:

Старозаветни пророци

Цар и пророк Давид

Бог је припремао старозаветне људе за долазак Спаситеља. Припрема се огледала у раззним чудима и догађајима али и одабиру посебних људи преко којих је изабраном народу саопштавао своју вољу. Међу њима значајну улогу су имали такозвани ПРОРОЦИ.

Запамти

Пророк је човек којег je Бог изабрao и у своје име послао људима да им пренесе важну поруку. Имали су дар да виде будућност. Пророчанства су увек била у вези са Христом и његовим доласком у свет или у вези са јеврејским изабраним народом. Пророци никада нису прорицали за личну корист. Већина је била неприхваћена и одбачена од свог народа.

Цар Давид је један од значајнијих старозаветних пророка. Дар прорицања Бог му је дао након вишегодишњег покајања. Своје покајање и пророчке визије Давид је отпевао и записао у виду песама – псалама.

Погледајте цртани филм о Цару Давиду:

https://drive.google.com/file/d/1P-CfoaOr2XfcCT-QBmHvm7eeibNMgDDi/view

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Соломон и Јерусалимски храм

Велики поздрав мојим петацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо:

Причамо приче из времена старе ере, све пре Христа, пре нове ере. Све ове приче о изабраном народу, о старим Јеврејима налазе се у првом делу књиге Библије (Свето писмо) и тај део се зове Стари завет. Да поновимо, причамо о старозаветним јунацима и библијским личностима, који су живели пре Христа.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Цар Соломон

Цар Давид је доживео дубоку старост. Још за живота он одреди за свога наследника сина свога Соломона, који је тада имао осамнаест година. Свечано га је помазао и завештао му да сазида храм Богу уместо Скиније. Соломон поче своје царовање срдачном молитвом. После Давидове смрти он отиде у Гаваон, где је у то доба била Мојсијева Скинија, и тамо принесе хиљаду жртава паљеница. После тога јави му се Господ у сну и рече: „ишти шта хоћеш да ти дам“. Соломон мољаше Бога овако: „Господе! Ти си поставио слугу Свога царем на место Давида оца мога. Дај слузи Своме срце разумно да може судити народу Твоме и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твоме тако великом? “ На ову молитву Господ му одговори: „кад то иштеш, а не иштеш дуга живота. нити блага, нити душа непријатеља својих, него иштеш разума да умеш судити, ево ти дајем срце мудро и разумно, и оно што ниси искао: и благо, и славу, да таквога какав ћеш ти бити не ће бити мећу царевима свега века твога. И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид, отац твој, продужићу дане твоје“.

Соломон изврши дело које му је Бог наменио и отац завештао, и сазида величанствени храм у Јерусалиму, на брду Морија, где је по предању Аврам приносио на жртву сина свога Исака. Соломонов храм био је сазидан по истоме плану, по коме и Мојсијева Скинија, само много већи и богатији. Како је величанствен био овај храм, види се из тога, што су сви његови зидови изнутра, жртвеници, столови и херувими били обложени чистим златом; а од злата су били начињени и свећњаци, кадионице, машице и сви украси. На зидању радило је сто осамдесет хиљада радника и три хиљаде триста надзорника мотрили су на рад. Кад је храм био довршен и у њега унесен Ковчег завета, слава Господња (у виду облака) напуни га. Соломон клече пред жртвеником, подиже руке небу и мољаше се, да Господ у овоме храму прима молитве не само Израиљаца, већ и свакога туђинца, који уђе да се моли у њему, чувши за славу Бога Израиљева. Кад Соломон доврши молитву, с неба сиђе огањ на приправљене жртве, и слава Господња напуни дом.

 

Погледајте цртани филм о Цару Самуилу:

https://drive.google.com/file/d/1rLe9G6d_hoJ_NnKZty2twHRNZOkXD-VA/view

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Цар Давид и Соломон

Велики поздрав мојим петацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо:

Причамо приче из времена старе ере, све пре Христа, пре нове ере. Све ове приче о изабраном народу, о старим Јеврејима налазе се у првом делу књиге Библије (Свето писмо) и тај део се зове Стари завет. Да поновимо, причамо о старозаветним јунацима и библијским личностима, који су живели пре Христа.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

ЦАР ДАВИД

Цар Давид*, је највољенији Израиљски цар. Владао је од око 1000 до 961 године. Цар је постао након трагичне смрти првог Израиљског цара Саула.
Настанивши се у „обећаној земљи“ Израиљци су били подељени у дванаест племена која су мање више живела независна једна од других. Оно што их је уједињавало била је њихова вера и Бог којег су сматрали за свога цара. Када су пожелели да и они као остали народи имају земаљског цара затражили су од пророка* Самуила да им изабере владара. Испуњавајући Божју вољу Самуило је прогласио Саула из Венијаминовог племена за првог цара Израиља. Саул је био моћан и леп човек који је храбро бранио Божји народ. Међутим, временом је његова послушност према Богу ослабила. Због тога је Бог одлучио да изабере новог цара. Избор је пао на Давида, осмог и најмлађег сина пастира Јесеја из Витлејема.
Пославши Самуила код Јесеја да међу његовим синовима пронађе онога који ће бити будући цар, Бог је саветовао пророка да не обраћа пажњу на његов спољни изглед већ да гледа у његово срце. У Јесејевом дому Самуило није препознао будућег цара ни у једном од његових синова. Али када си му довели најмлађег Давида који је чувао очева стада, Самуило га је помазао уљем*. То је значило да је он тај који ће бити нови Израиљски цар. Овим изливањем уља на Давидову главу Дух Господњи је сишао на њега и трајно му испунио срце.
У време Саулове владавине Израиљци су се бранили од напада Филистејаца. Једном приликом, Давид је, доносећи храну за своју старију браћу, дошао у војни логор Израиљске војске која се спремала за битку са Филистејцима. Давид је том приликом чуо како један Филистејски борац по имену Голијат позива неког од Израиљских витезова да му изађе на мегдан. Уплашени Голијатовом дивовском висином и снагом, нико од Израиљаца није смео да пристане на двобој. То је представљало огромну срамоту за сав Израиљски народ. У жељи да одбрани достојанство народа Давид, иако још дечак, одлучи да се супростави Голијату. Немајући избора Цар Саул је допустио Давиду да оде на двобој. Мимо сваког очекивања Давид је поразио Голијата тако што га је каменом погодио из праћке у главу. Овај догађај постао је симбол победе свих оних који се уздају у Божју помоћ над њиховим далеко надмоћнијим противницима.
Након подвига који је учинио, Давид је постао веома популаран у народу. Због тога је цар Саул био веома љубоморан на њега. Бојећи се да би Давид могао да му преотме престо Саул је више пута покушао да га убије. Сакривајући се од цара Давид се неколико пута нашао у прилици да убије Саула, али то није учинио јер није желео да дигне руку на Божјег помазаника*. На крају, пошто је Саул трагично изгубио живот након неке битке са Филистејцима, Давид је постао цар.

Током своје владавине Давид је на веома добар начин обављао своје најважније обавезе. Бранио је народ Божји од непријатеља и чувао је Божји закон. Поред тога чврсто је ујединио свих дванаест Израиљских племена. Створио је за то време модерну и јаку државу. Преместио је престоницу у Јерусалим. Ту је изградио себи двор, поред којег се налазила и скинија. Донео је ковчег завета у Јерусалим. Одредио је и место за јерусалимски храм који ће касније саградити његов син и наследник цар Соломон.

Међутим, и поред својих многобројних добрих дела Давид је био далеко од савршеног човека и владара. Наиме, током рата са Амонићанима Давид се заљубио у Витсавеју, жену свог војсковође Урија Хатита. Након што је сазнао да је Витсавеја са њим затруднила док је Урије био на фронту, Давид је позвао Урија да се врати у Јерусалим. Намера му је била да Урија врати кући како би он након што неко време проведе са женом мислио да је дете које она треба да роди његово. Међутим, када је Урије одбио царев предлог да се врати кући, Давид, да би прикрио сопствени грех, нареди свом војсковођи Јоаву, да убије Урија тако што ће га послати на најтежи и најопаснији део бојишта. Након Уријине смрти Давид је оженио Витсавеју, која му је родила сина. Ипак његов грех није остао прикривен. Пророк Натан је разобличио цара и суочио га са његова два најстрашнија греха, са прељубом и убиством. Поред тога Натан је прорекао Давиду да ће му, као последица зла које је учинио, умрети син. То се убрзо и догодило. И поред тог греха Давид је остао изабраник Божји. Суочивши се са злом које је учинио Давид се искрено кајао. Његово покајање, које је изразио кроз своје чувене молитвене псалме, представља узор дубоког и искреног покајања.

Давида је на царском престолу наследио син Соломон. Њему је на самрти поручио:

Који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божјем, и биће као светлост јутарња… А безаконици ће свеколико бити као трње почупани, које се не хвата руком. Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копља, и сажеже се огњем на месту.

Дакле, Давид који је био стуб вере Израиљаца није био савршен владар. Ни његово моћно царство такође није било ни савршено ни постојано. Израиљци су разумели да Царство Божје за којим жуде не може да се оствари на земљи. По обећању које је сам Бог дао Давиду то вечно Царство ће остварити једна посебна личност из Давидове лозе коју ће сам Бог називати Својим Сином, док га Давид назива Господом. Давид је, дакле, само слика тог идеалног будућег цара који ће се по Божјем обећању појавити из његове лозе. Тај будући Цар је наравно нико други до Син Божји Исус Христос.

Речник

Давид = вољени, љубљени

Пророци – људи који су Израиљу објављивали Божју вољу

Помазање уљем – свештени чин којим помазаник добија особине потребне да се води Ираиљ и чува Савез између Бога и његовог народа. Ове особине помазанику не даје уље већ Дух Господњи који сам Бог излива на помазаника.

Помазаник – (грчки Христос, јеврејски Месија) онај који је испуњен Духом и у верности и правди води Израиљ ка Богу.

Псалми – молитвене песме чије се ауторство приписују цару Давиду. У Светом Писму Старог завета налази се сто педесет псалама. Сви они представљају најпоетичнији и најузвишенији начин човековог обраћања Богу.

Погледајте цртани филм о Давиду и Голијату:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Старозаветне наде

Велики поздрав мојим петацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо ранијих часова:

Изабрани Божји народ је у својој земљи, у својој слободи. Тада настаје старозаветна пословица ,,земља меда и млека“, тј. слика земаљског благостања, свој дом, своја земља, своја слобода. Али у верском смислу, у библијском смислу то је нада у будуће и вечно Царство Божје. О томе ћемо учити у наставку.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

 

Земља меда и млека

Скинија

Јевреји су остали на гори Синај целих годину дана. За то време Мојсије, по наредби Божијој, направио је Скинију, или преносни храм, у виду шатора. Скинија је била направљена од скупих тканина, окачених на стубове. Она је имала три одељења: предворје, светињу и светињу над светињама. У предворје је улазио народ на молитву; тамо је стајао жртвеник, на ком су приносили жртве, стојала је бакарна умиваоница.

У светињу су улазили свештеници; овде се налазио сто са дванаест хлебова, златан седмосвећњак, или свећњак са седам кандила, и олтар кадиони, тојест жртвеник, на ком су свештеници димили тамјан. У светињу над светињама, која је била одељена од светилишта завесом, могао је улазити само првосвештеник (архијереј), али и он само један пут у години. У светињи над светињама стојао је Ковчег Завета. Ковчегом, или Кивотом Завета називала се кутија, направљена од дрвета и обложена изнутра и споља златом, са златним поклопцем и са два златна херувима изображена на њему. У Ковчегу Завета, чувале су се плоче са заповестима (таблице завета), чаша са маном, жезал Аронов, а касније и свештене књиге. На двема странама Ковчега, биле су по две златне алке, куда су се провлачиле позлаћене држаље, да би се он могао носити.

За првосвештеника је био постављен Арон, брат Мојсијев, за свештенике – четири сина Аронова, а остали потомци Левијеви – за левите. Првосвештеник је одговарао нашим епископима (архијерејима), свештеници – јерејима, а левити – ђаконима и саслужитељима. Бог је одредио, да у будућим временима најстарији из рода Ароновог буде првосвештеник, а остали из његовог рода свештеници.

Скинија је праобраз цркве Христове, а такође и Божије Мајке, Која је сместивши у Себи Бога, била као Дом Божији.

Улазак Јевреја у обећану земљу
Господ је помогао Исусу Навину (Мојсијев наследник) да уведе јеврејски народ у обећану земљу – земљу меда и млека.

Приликом улака у обећану земљу Господ је учинио три чуда показавши да је уз изабрани народ као што је и увек уз нас и са нама.

– Раздвојио је реку Јордан да би је народ прешао
– Срушио је зидине града Јерихон
– Зауставио је да сунце не зађе у борби са Хананцима

Наша обећана земља, земља меда и млека је Царство Божије. И као што је водио рачуна о јеврејима Бог тако води рачуна и о нама. Као некада Мојсије и Исус Навин јеврејски народ, Христос нас „води“ у вечност – Царство Божије.

 

Десет Божјих заповести

Мојсије је добио десет Божјих заповести на Синајској гори.
Десет заповести Божјих гласе:

1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.
2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се калањати нити им служити.
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.
5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
6. Не убиј.
7. Не чини прељубе.
8. Не укради.
9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
10. Не пожели ништа што је туђе.

Погледајте како изгледа јеврејски преносни храм – Скинија:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Закон Божји као педагог за Христа

Велики поздрав мојим петацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо ранијих часова:

У ранијим часовима причали смо о старозаветним личностима, Божјим изабраницима. То су они људи које је Бог одабрао за свој план и промисао, као праслике за Нови завет и долазак Сина Божјег. У те Божје изабранике сврставамо: Аврама и Сару, сина Исака, унука Јакова, праунука Јосифа (који стиже у Египат) и још њих 11, Мојсија (који добија од Бога ,,Декалог–10 Божјих заповести“, његовог брата Арона (који враћа ослобођен јеврејски народ из Египта, у своју земљу Ханан), ученика Исуса Навина, Давида (који је написао 150 псалама, песама посвећених Богу, и био чувени цар Јевреја)…

Настављамо даље:

У ранијим часовима причали смо о старозаветним личностима, Божјим изабраницима. То су они људи које је Бог одабрао за свој план и промисао, као праслике за Нови завет и долазак Сина Божјег. У те Божје изабранике сврставамо: Аврама и Сару, сина Исака, унука Јакова, праунука Јосифа (који стиже у Египат) и још њих 11, Мојсија (који добија од Бога ,,Декалог–10 Божјих заповести“, његовог брата Арона (који враћа ослобођен јеврејски народ из Египта, у своју земљу Ханан), ученика Исуса Навина, Давида (који је написао 150 псалама, песама посвећених Богу, и био чувени цар Јевреја)…

Можете погледати и једног вероучитеља који прича о овој теми.

Десет Божјих заповести!!!

Кратки задатак.

За опуштање можете да погледате цртани филм Десет Божјих заповести:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Цар Давид – Псалми Давидови

Велики поздрав мојим петацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

У часовима пре Пасхе и Васкрса, причали смо о изабраном јудејском народу, чију историју смо пратили од Аврама и Саре, које су посетила 3 анђела као Света Тројица. Бог је преко анђела најавио да ће Аврам и Сара, иако стари, ипак постати родитељи, Божјом љубављу и милошћу. Добили су сина Исака, а касније, Исак је добио синове Исава и Јакова. Јаков је имао 12 синова, а један од њих је био Јосиф, паметан, радознао, жељан знања и обдарен Божјим даром да предвиђа будућност и тумачи снове.
Због свих тих својих врлина и дарова, разликовао се од своје старије браће (било их је десеторица) и они су га из зависти и љубоморе продали као роба, египатским трговцима. Сећате се да је Јосиф, захваљујући стрпљењу и својим талентима, временом постао фараонов саветник, да је спасио народе од глади, али и своју браћу и целу своју велику породицу. Тако су његов отац и сва браћа дошла у Египат. Нажалост, много, много година касније, смењивањем фараона, Јевреји су постали робови.
Бог овај народ није оставио без спасења, те је Мојсије извео свој народ из Египта (празник Песах-Пасха). Јевреји су поново живели у својој земљи Ханан, или Јудеја. Време пролази, и сада ћемо се упознати са дечаком Давидом, који је весео, пева, свира и своје песме, назване Псалми, посвећује Богу.

За опуштање можете да погледате цртани филм Давид и Голијат:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs

и ту изаберете пети разред.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородиц

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

Христос Васкрсе

Драги моји ученици, поштовани родитељи,

Честитам вам Празник над празницима Свето и Светло Васкрсење Христово. Да вама и вашој породици Васкрсли Господ подари мира и благостања.
Од срца вас поздрављам најрадоснијим Хришћанским поздравом

Христос Васкрсе                   Ваистину Васкрсе

Свако добро, од Бога, жели вам ваш Вероучитељ!

 

Празнујемо Васкрсење Христово

Велики поздрав мојим петацима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Поновићемо причу са претходних часова:

Поновићемо са претходних часова, тако што можете одгледати кратку причу коју прича један вероучитељ:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете пети разред.

Настављамо даље:

Почела је седма, последња седмица васкршњег поста. У овој седмици, после још једног чуда, када је васкрсао свог пријатеља, умрлог и сахрањеног, Лазара, Христос је у Јерусалиму са својим ученицима. Христос зна све шта ће се дешавати, шта ће урадити његови ученици, али не мења будуће догађаје, јер зна да све треба да буде по Божјем плану. Ова седмица се зове Страсна или Страдална, јер је у њој страдао Исус Христос.
Јуда, један од 12 Христових ученика, издао је свог учитеља Христа и добио новац за то ружно дело. Требало је да одведе римске војнике и покаже им ко је Христос, да би га војници ухапсили. То је довело до хапшења, осуде и смрти Исуса Христа.
Велики четвртак: Дан првог причешћа када је Христос опрао својим ученицима ноге да би им показао поштовање, као и да би им ставио до знања да он, иако је Син Божји, није већи, нити важнији од њих. То је дан прве Тајне вечере Христоса са ученицима, где је Христос открио тајну заједнице и вечног живота кроз Причешће, свих верних са Богом.
Велики петак: Дан осуде Христа и Његовог распећа на крсту. То је најтужнији дан у години за све хришћане, због невине Христове смрти, и овај дан не звоне црквена звона. Исто вече Христос је сахрањен. Дан строгог поста на води, без уља и рибе.
Велика субота: Дан посвећен свим умрлима, јер је умрли Христос сишао у подземни свет умрлих да најави васкрсење. Последњи посни дан.
НЕДЕЉА – ВАСКРС: Христос је оживео, устао из гроба, победио смрт и својим васкрсењем најавио васкрсење у будућем времену свих праведних, добрих људи, и оних који су се покајали и поправили, почевши од првих људи, Адама и Еве. Ово је највећи хришћански празник, празник над празницима. Победа живота над смрћу.

О свему овоме што се дешавало у Страдалној седмици и о Васкрсењу Христовом погледајте у анимираном филму ,,Тајна вечера“.

Можете погледати и цртани филм Бен Хур.

Васкршња бојанка

Васкршња бојанка 1

Зашто се за Васкрс фарбају јаја подсетиће нас дечји часопис Светосавско звонце:
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
http://zvonce.spc.rs/

Не заборавимо да се на Васкрс помолимо са укућанима пред почетак оброка.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

ХРИСТОС ВАСКРСЕ        ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свим мојим ђацима и њиховим породицама сретан празник Цвети

На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу.


Део из Охридског пролога Светог владике Николаја

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“. Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“. Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија