Крај школске године

Драги моји шестаци, поштовани родитељи,

Дошли смо до краја овог разреда. Чудан је овај виртуелни крај, али кроз молитву и љубав коју сви осећамо у нашим срцима сви смо заједно повезани кроз Христа.

Ова школска година је посебна и другачија по много чему, али смо је сви заједно успешно привели крају. Хвала вам много на залагању, подршци и сарадњи.

Не заборавите понекад да се помолите Богу, а ако успете обиђите неку цркву или манастир.

Желим вам да лепо проведете летњи распуст и да се одморите.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Педесетница

Велики поздрав мојим шестацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо даље:

После Христовог страдања и васкрсења, римске власти су наставиле да прогањају Христове ученике, апостоле, као и нове хришћане. Тај прогон је трајао скоро три века, све до праведног римског цара Константина и његове мајке хришћанке Јелене.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

ПЕДЕСЕТНИЦА

Христос је пред своје вазнесење обећао апостолима да ће примити „силу“ када на њих сиђе Свети Дух. Рекао им је да ће, када се то деси, бити Његови сведоци по читавом свету. Ово није био први пут да је Христос говорио својим ученицима да ће примити Светог Духа. Чино је то и раније, али апостоли нису разумели шта то тачно значи. То ће сазнати десетог дана након Христовог вазнесења, односно педесетог дана од како је васкрсао. Тада се остварило обећање које им је Христос дао.
Дакле, док су апостоли били на окупу у горњој соби једне јерусалимске куће чуо се шум са неба као шуштање силног ветра. Над апостолима су се тада појавили пламени језици као огњени. И сиђе по један на сваког од њих, и испунише се сви Духа Светога. Одмах затим почели су да говоре језицима које до тада нису знали.
Због Јудејског празника педесетнице којим су Јудеји прослављали догађај током којег је Мојсије добио од Бога таблице закона, у Јерусалиму су се окупили побожни људи са свих страна света. Њима је апостол Петар проповедао о васкрслом Христу. Сви који су га слушали разумели су га без обзира на то којим су језиком говорили. Петар је позвао све да се покају и крсте како би примили Светог Духа. Његов позив прихватило је тога дана око три хиљаде људи. Од тада Дух Свети силази на све оне који желе да га приме. Његовом „силом“ изграђује се Црква као заједница љубави. Овај дан сматра се рођенданом Цркве.
Силаском Светог Духа људима је постало могуће да буду у јединству са Богом, али и једни са другима. То јединство заснива се на међусобном разумевању и љубави. Примајући Светог Духа у човек се калеми на тело Христово и постаје његов део. Тиме Бог постаје део нас, а ми део Бога.
Силазак Духа Светога је космички догађај којим се у свет усељава уједињујућа сила. Та сила је напустила људе током зидања Вавилонске куле. Вавилон представља човеково дело лишено љубави према Богу и ближљима. Управо због тога резултат оваквог рада био је крунисан неуспехом. Бог је људима помешао језике, односно људи су престали да се разумеју. Дух Свети, међутим, чини сасвим супротно. Он нам омогућава, не само да разумемо једни друге, већ и да као бића заједнице остваримо себе у јединству са Богом, другим људима и природом.
Почетак нашег личног учествовања у педесетници одвија се током крштења. Оно се даље наставља кроз учествовање у животу Цркве који није ништа друго до непрестана педесетница током које отварајући врата свога срца говоримо „Царе небесни… дођи усели се у нас, очисти нас од сваке нечистоте и спаси благи душе наше.“ Примајући Светога Духа у себе ми примамо Духа радости, мира, љубави, разумевања, слободе, чистоте, истине, заједнице… Заправо ми примамо истински Живот. Да би се то догодило није потребно много. Потребна је само искрена жеља и Дух Свети ће нас испунити дарујући нам себе „силу живота“ баш као што су је примили и апостоли Христови.

Погледајте цртани филм о Вазнесењу:

https://drive.google.com/file/d/1NPwZ7eQ_1d3QIJBESef1JgdQglpKnbl9/view

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Вазнесење Господње

Велики поздрав мојим шестацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо даље:

После Христовог страдања и васкрсења, римске власти су наставиле да прогањају Христове ученике, апостоле, као и нове хришћане. Тај прогон је трајао скоро три века, све до праведног римског цара Константина и његове мајке хришћанке Јелене.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Празник Вазнесење Господње, Спасовдан, Слава нашег града Београда

Идемо у сусрет великом празнику. Jедан је од десет празника посвећених Христу.

Вазнесење спада у покретне празнике (сваке године мења се датум празника, зависно од датума Васкрса), и увек се слави у четвртак, четрдесет дана после Васкрса (који је увек у недељу).

Трећи повезани празник је десет дана касније, после Вазнесења, у недељу, то је празник Света Тројица–Силазак Светог Духа на апостоле–Педесетница.

Васкрс – 40 дана – Вазнесење

Васкрс – 50 дана – Силазак Св.Духа
После васкрсења, Христос је боравио на земљи још 40 дана, јављајући се својим ученицима, учећи их и учвршћујући им веру после свог распећа, смрти и васкрсења. Сам чин Вазнесења збио се у близини Витаније, селу код Јерусалима. (То село смо помињали када смо причали о догађају када је Христос васкрсао свог пријатеља Лазара из села Витаније, Лазаерва субота.)

На дан вазнесења завршио се Христов боравак на земљи. Христос је тада рекао својим ученицима да сачекају у Јерусалиму знак Божји и Духа Утешитеља, а тек онда да крену на све стране света и крштавају људе ,,У име Оца и Сина и Светога Духа“. Крштењем и учењем спасавају се људске душе, зато се празник зове Спасовдан. Христос се пред апостолима и окупљеним верницима, благосиљајући их, вазнео (узнео, подигао) на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима и онима који су пратили Христа и апостоле учврстила вера, радост и храброст.

Десет дана касније, у Јерусалиму, спустио се Свети Дух на окупљене апостоле са Пресветом Богородицом и дао им дар да говоре различитим језицима, како би могли да иду међу разне народе и причају им о свему ономе што су видели и доживели с Христом. То је трећи празник у низу, Педесетница.

Срећна вам Слава нашег града Београда, Вазнесење Исуса Христоса!

Господ је извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији, подигао је руке и благословио их, а онда се узнео на небо на облаку. Објавише се анђели с неба. Тиме је завршен човечански пут Богочовека Исуса Христоса на земљи.

Анђели су најавили Дјеви Марији да ће затруднети и родити Сина Божјег, анђели су најавили рођење, анђели су најавили крштење, објавили васкрсење и вазнесење, повратак Оцу и Небу.

Анђели су најавили да ће опет у будућем времену Христос поново, по други пут доћи на земљу, пред Царство будућег века.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена (мајка цара Константина Великог) дала је да се сагради на Елеонској Гори велика базилика, црква, коју су Арапи нажалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у 4. веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.

Ко није гледао цртане филмове Апостоли и  Последња битка погледајте:

 

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Прогони хришћана

Велики поздрав мојим шестацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо даље:

После Христовог страдања и васкрсења, римске власти су наставиле да прогањају Христове ученике, апостоле, као и нове хришћане. Тај прогон је трајао скоро три века, све до праведног римског цара Константина и његове мајке хришћанке Јелене.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

ПРОГОНИ ХРИШЋАНА

Римска царевина била је веома моћна држава која је спроводила своју власт над многим народима. Римљани су у почетку на хришћане гледали као на део јеврејске заједнице и нису се мешали у расправе хришћана са јеврејским старешинама. Временом су увидели да хришћани чине посебно религијско друштво, коме приступају и други народи. Хришћани су се својим начином живота разликовали од осталих људи, па су личили на неко тајно друштво, које се многима није допадало. Одбијање хришћана да учествују у приношењу жртава у част римских богова и римског цара, римске власти тумачиле су као непоштовање државе и римског цара.

Зато су хришћане прогонили – одузимали им имовину, затварали у затворе, мучили, приморавали их да учествују у приношењу жртава и убијали, као државне непријатеље

Непоколебљивост у вери и храброст мученика при трпљењу страдања, изазивала је поштовање и дивљење осталих хришћана, али и многобожаца. Хришћани су се бринули о онима који су страдали молећи се за њих, доносећи им храну и тешећи их лично или писмима. Пострадале мученике су сахрањивали с почастима, а над њиховим гробовима градили су цркве и окупљали се помињајући их и молећи се Богу. Хришћанство се и поред прогона ширило.

 

Ко није гледао цртани филм Бен Хур погледајте:

 

Ко жели може погледати играни филм:

Ben Hur

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Павле – апостол незнабожаца (,,Ловци људи“)

Велики поздрав мојим шестацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо даље:

Позив да људи постану део Његовог Царства, односно, да Царство Божје постане и Царство свих нас, чини једу од основних тема Христове проповеди. Прихватање овог позива подразумева формирање једне нове породице сакупљене око Христа. Та породица је Црква Новог завета. Васкрснувши из мртвих, Христос утемељује Цркву и својим доласком међу апостоле који су се окупили у некој кући. Присуство васкрслог Христа међу апостолима пресудно је утицало на формирање Цркве као заједнице која је тамо где се група људи окупља у име Христово. Пре свог вазнесења, Христос говори својим ученицима (апостолима) да они имају задатак да уче људе о Богу и Царству небеском и да говоре о ономе што су видели, да ,,лове“ људе, не као ловци који оружјем доносе смрт, већ да својом вером и љубављу лове људе за живот, вечни живот, за Царство небеско.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Након Васкрсења Христос је на земљи остао још четрдесет дана. У том периоду Он се јављао својим ученицима, подучавао их, утврђивао у вери и на тај начин припремао за потпуни преображај који је требало да се догоди. Преображај којим ће апостоли коначано остварити оно за шта су и призвани (позвани) од Христа.

Запамти

Христос је дошао да би нас спасао од смрти, али уједно и изменио логику посматарања и живота у овом свету.

– За ученике је изабрао људе који су били сиромашни и неуки (нешколовани)
– Насупрот науке и „слепог“ придржавања закона Христос нуди слободу љубави
– Умирући на крсту, истом том смрћу је и побеђује – Васкрсава

Позивајући апостоле да га следе Христос им је рекао да ће их учинити ловцима људи.

Апостоли су били сведоци Христовог живота и то сведочанство су пренели целом свету. Људе су „ловили“ не зарад свог интереса и славе већ из љубави ослобађајући их од ропства страха од смрти и робовању закона.

Наш живот је заснован по угледу на апостоле. Свако од нас је сведок Христовог рођења, крштења, преображења, страдања и Васкрсења. Сви смо позвани да се преобратимо и променимо логику овог света.

Подсети се и размисли

– Како би свет изгледао да га посматрамо и живимо из Христове перспективе?
– На који начин вера у Христа мења свакога од нас?
– Да ли је Васкрсење мртво слово на папиру или утиче и наш свакодневни живот?

Погледајте овај кратки исечак из цртаног филма:

Можете погледати и цртани филм Пут у Дамаск:

 

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Црква у Јерусалиму, Црква Духа Светога

Велики поздрав мојим шестацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо даље:

Бог је човеку дао способност да ствара свој свет. Тај свет увек сачињавају два дела која су међусобно нераскидиво повезана. Ти делови су човеков унутрашњи и спољашњи свет. Од тога какав је човеков унутрашњи свет зависи и његов спољашњи свет, али и обрнуто од његовог спољашњег зависи и његов унутрашњи свет. Као што човек живи и у свом дому, али духовно и у Цркви Христовој.
Човеков унутрашњи и спољашњи свет граде вера, нада и љубав. То значи да од тога у шта човек верује, које циљеве има као предмет своје наде, као и од тога кога, како и колико воли зависи какав ће бити његов свет. Међутим, какав год да је свет који човек ствара он је увек несавршен и може бити бољи него што јесте. Поред тога, тај свет ограничен је двема тачкама, почетком и крајем. Те две тачке подразумевају да над сваким човековим светом, а тиме и над њим самим, стално стоји страшна претња пролазности и нестајања.
Да би укинуо несавршеност и пролазност људи и њиховог света, Син Божји, Исус Христос је сишао на земљу и постао човек. Бог је на тај начин постао део нашег света да би ми могли да постанемо део Његовог света. Дакле, дошавши међу нас Син Божји нам је донео са собом и свој свет, своје вечно Царство. Позив да људи постану део Његовог Царства, односно, да Царство Божје постане и Царство свих нас, чини једу од основних тема Христове проповеди.
Прихватање овог позива подразумева формирање једне нове породице сакупљене око Христа. Та породица је Црква Новог завета чије формирање је почело од самог тренутка Христовог рођења у Витлејемској пећини. И сви остали догађаји из Христовог живота почев од Његовог крштења у реци Јордан, па надаље, у функцији су остваривања овог циља.
Централни догађаји за формирање Цркве везани су за град Јерусалим. Ту је током Тајне вечере Христос заувек утврдио постојање своје нове породице, као заједнице, која једући хлеб који је Његово Тело и пијући вино које је Његова Крв, постаје једно са Њим. Поред тога, други битан догађај за настанак Цркве везан је за Христово страдање и крсну смрт. Христос се жртвује за своју породицу. Он умире да би ми живели. У тренутку своје смрти Христос је приклонио главу према онима који су били испод крста (Богородица Марија, апостол Јован, Марија Магдалена, римски капетан Лонгин итд.) и предао им свој дух. Тиме их је учврстио у међусобном јединству као и у јединству са Њим. Коначно, васкрснувши из мртвих, Христос утемељује Цркву и својим доласком међу апостоле који су се окупили у некој кући. Присуство васкрслог Христа међу апостолима пресудно је утицало на формирање Цркве као заједнице која је тамо где се група људи окупља у име Христово. Након свега, за оснивање Цркве требало је још да након Христовог вазнесења, Дух Свети сиђе на апостоле како би Црква коначно заживела пуним животом, и из Јерусалима се раширила по читавом свету сабирајући пролазне светове, милијарде људи у вечно Божје Царство.

Цело ово предавање можете и погледати.

Погледајте овај кратки исечак из цртаног филма:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Црква у Јерусалиму

Велики поздрав мојим шестацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Христос се родио у Витлејему, одрастао је у Назарету, крштен је на реци Јордан и проповедао је по Јудеји и Галилеји, које су биле у оквиру Римског царства, под влашћу Рима и Римљана.
Јерусалим је град Христове проповеди, чуда, Тајне вечере, Јудине издаје. У Јерусалиму је Христос осуђен, мучен, разапет и умро на крсту, на брегу званом Голгота (Лобања– јер је ту пре било гробље), сахрањен и васкрсао.

Зато је Јерусалим свети град. Црква Гроба Христовог (и место Васкрсења), у Јерусалиму, налази се у оквиру велике цркве која обухвата Цркву Голготе, 3 тачке пута страдања, плочу миропомазања, још неколико мањих капела…
Можете погледати слике Христовог гроба у Јерусалиму, види се пукотина у стени приликом Христовог васкрсења:
https://www.blic.rs/galerija/konacno-zasijao-nakon-restauracije-ponovo-otkriven-hristov-grob-i-izgleda-ovako/rrm7305?image=0

Имате линк за виртуелни обилазак Цркве Христовог гроба и васкрсења у Јерусалиму, са другим капелама: https://3dtuor.ru/

Ако будете имали времена можете погледати документарни филм Ускрс у Јерусалиму.

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете шести разред.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника вероуче

Христос Васкрсе

Драги моји ученици, поштовани родитељи,

Честитам вам Празник над празницима Свето и Светло Васкрсење Христово. Да вама и вашој породици Васкрсли Господ подари мира и благостања.
Од срца вас поздрављам најрадоснијим Хришћанским поздравом

Христос Васкрсе                   Ваистину Васкрсе

Свако добро, од Бога, жели вам ваш Вероучитељ!

 

Празнујемо Васкрсење Христово

Велики поздрав мојим шестацима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Поновићемо причу са претходних часова:

Поновићемо са претходних часова, тако што можете одгледати кратку причу коју прича један вероучитељ:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете шести разред.

Настављамо даље:

Почела је седма, последња седмица васкршњег поста. У овој седмици, после још једног чуда, када је васкрсао свог пријатеља, умрлог и сахрањеног, Лазара, Христос је у Јерусалиму са својим ученицима. Христос зна све шта ће се дешавати, шта ће урадити његови ученици, али не мења будуће догађаје, јер зна да све треба да буде по Божјем плану. Ова седмица се зове Страсна или Страдална, јер је у њој страдао Исус Христос.
Јуда, један од 12 Христових ученика, издао је свог учитеља Христа и добио новац за то ружно дело. Требало је да одведе римске војнике и покаже им ко је Христос, да би га војници ухапсили. То је довело до хапшења, осуде и смрти Исуса Христа.
Велики четвртак: Дан првог причешћа када је Христос опрао својим ученицима ноге да би им показао поштовање, као и да би им ставио до знања да он, иако је Син Божји, није већи, нити важнији од њих. То је дан прве Тајне вечере Христоса са ученицима, где је Христос открио тајну заједнице и вечног живота кроз Причешће, свих верних са Богом.
Велики петак: Дан осуде Христа и Његовог распећа на крсту. То је најтужнији дан у години за све хришћане, због невине Христове смрти, и овај дан не звоне црквена звона. Исто вече Христос је сахрањен. Дан строгог поста на води, без уља и рибе.
Велика субота: Дан посвећен свим умрлима, јер је умрли Христос сишао у подземни свет умрлих да најави васкрсење. Последњи посни дан.
НЕДЕЉА – ВАСКРС: Христос је оживео, устао из гроба, победио смрт и својим васкрсењем најавио васкрсење у будућем времену свих праведних, добрих људи, и оних који су се покајали и поправили, почевши од првих људи, Адама и Еве. Ово је највећи хришћански празник, празник над празницима. Победа живота над смрћу.

О свему овоме што се дешавало у Страдалној седмици и о Васкрсењу Христовом погледајте у анимираном филму ,,Тајна вечера“.

Можете погледати и цртани филм Бен Хур.

Зашто се за Васкрс фарбају јаја подсетиће нас дечји часопис Светосавско звонце:
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
http://zvonce.spc.rs/

Не заборавимо да се на Васкрс помолимо са укућанима пред почетак оброка.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

ХРИСТОС ВАСКРСЕ        ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свим мојим ђацима и њиховим породицама сретан празник Цвети

На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу.


Део из Охридског пролога Светог владике Николаја

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“. Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“. Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија