Крај школске године

Драги моји осмаци, поштовани родитељи,

Дошли смо до краја овог разреда и до краја једног периода у вашим животима. Чудан је овај виртуелни крај, али кроз молитву и љубав коју сви осећамо у нашим срцима сви смо заједно повезани кроз Христа.

Настављате даље да корачате кроз живот уздигнута чела, свесни да је ово била само мала пролазна потешкоћа коју смо успешно превазишли. Нека вас Господ драги чува кроз живот, а сутра нека вам подари мирне мисли да што боље урадите.

Ова школска година је посебна и другачија по много чему, али смо је сви заједно успешно привели крају. Хвала вам много на залагању, подршци и сарадњи.

Не заборавите понекад да се помолите Богу, а ако успете обиђите неку цркву или манастир.

Желим вам да лепо проведете летњи распуст и да се одморите.

Будите ми здрави и весели.

Велики поздрав од вероучитеља

Завршни час–научили смо о вери

Велики поздрав мојим осмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Драги осмаци, дошли смо до краја једног периода у вашим животима. Будите храбри и јаки током полагања ових завршних тестова, немојте сумњати у себе, и помолите се Богу пред сами почетак. Ми се видимо у школи, а ја вам желим свако добро од Господа!

Завршавамо градиво кроз час вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

 

Знаци присуства Царства Божијег у свету

Од стварања света па до данас Бог без прекида брине о нама. Не само да нам је обећао Царство Божије већ нам је и омогућио да у њему већ сада на земљи и учествујемо.

Литургија – Царство Божије

Знајући да је човеку тешко да поверује у нешто што му није доступно чулима, Бог нам из љубави даје и знаке присуства Царства Божијег на земљи. То су сви они знаци који превазилазе наша чула и правила ограниченог створеног света. Знаци који припадају неограниченом и свемогућем Богу.

– Чудотворне иконе
– Мошти (нетрулежна тела) светитеља
– Чудесна исцељења људи од разних болести
– Догађаји за које наука нема објашњење

Када будете имали времена погледајте овај крати филм о моштма светитеља:

За опуштање филм о Апостолу Павлу:

https://www.hdsaprevodom.com/film/paul-apostle-of-christ-2018/watching.html

Велики поздрав од вашег вероучитеља, све најбоље вам желим у наредном периоду. Свуда и често, помолите се у себи кратком и моћном молитвом:

Господе Исусе Христе помилује ме грешног!

 

Обожење – циљ хришћанског живота

Велики поздрав мојим осмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

ОБОЖЕЊЕ КАО ЦИЉ ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА

Чињеница о томе да је Бог створио човека по Свом образу и подобију, открива циљ нашега живота, потврђујући нам велику љубав Бога према човеку. Бог не жели да човек буде напросто створење са извесним даровима, својствима и надмоћношћу над остатком твари, већ жели да човек буде бог по Благодати.
Човек споља изгледа као пуко биолошко биће, попут осталих живих створења. Наравно, човек јесте живо створење, али, као што вели Свети Григорије Богослов: „Човек је једино створење мимо свеколике остале творевине, које може постати Бог.

Обдарен образом (иконом) Божијим (личењем на Бога), човек је призван да за добија подобије (уподобљење Богу), да стиче обожење. Творац, Бог по Природи, призива човека да постане бог по Благодати.

Можда је врло смело, чак, и помислити, а камоли рећи, да је циљ нашег живота да постанемо богови по Благодати. Међутим, управо то нам откривају Свето Писмо и Оци Цркве. Нажалост, многи људи изван Цркве, баш као и многи људи у Цркви, не знају за ово. Они верују да је циљ нашег живота, у најбољем случају, пуко морално побољшавање чији је циљ да постанемо бољи људи. Међутим, по Јеванђељу, Предању Цркве и Светим Оцима, то није циљ нашега живота.

Циљ је обожење, сједињење човека са Богом, али не на спољашњи и сентименталан, већ на истински начин.

Погледајте овај кратки прилог:

Ко жели може погледати и филм Последњи испосник:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Сведоци Царства Божјег

Велики поздрав мојим осмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо:

Бог је створио свет да постане Царство Божије, односно да се смисао постојања света не налази у његовом почетку, већ у његовом остварењу, тј. циљу, у животу будућег века, о будућем, вечном Царству Божјем. О сведоцима Царства Божјег причамо даље:

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Сведоци Царства Божијег

Од стварања света и човека па до данас Бог брине о нама. Брине и припрема нас за све што нам је обећао. Тако је старозаветним људима обећао да ће се појавити Христос и непрекидно их је припремао за Његов долазак. Припремао их је разним догађајима али и личностима које су сведочиле истину Божијег обећања.
Христос је дошао усвет, испунио обећање, умро је на крсту и Васкрсао. Обећао нам је да ће поново доћи и да ће Његовим другим доласком завладати Царство Божије. Царство у ком нема ограничења (време и простор) – вечност. Да ни смо спремни дочекали Његов поновни долазак Бог нас опет припрема за тај догађај и даје нам да већ сада овде на земљи осетимо радост Царства Божијег, тј. да у њему већ сада делимично и учествујемо.

Важно

Светитељи су сведоци Царства Божијег. Сведоче нам да оно заиста постоји и да је могуће живети у њему. Својим животима, опредељењем за Христа и љубављу према целом свету, васпитавају нас да сваки човек може да има снаге и воље да се угледа на Христа.

Учествовање у Царству Божијем је могуће већ сада у Цркви у Литургији. Причешћем се сједињујемо са Христом и тако постајемо једно са Њим па самим тим смо део и Његовог Царства.

У историји српског народа најбољи пример светитеља који су сведочили и поучавали нас опредељењу за Царство Божије имамо у личности Светог Саве и Светог кнеза Лазара, али и многих других светитеља.

Запамти

Сваки човек има могућност да буде свет. Светост није само за одабране већ за сваког човека. Светост се не задобија личним трудом већ препуштањем Богу и Његовој вољи.

На литургији пре Причешћа свештеник нас позива на сједињење са Христом речима, СВЕТИЊЕ СВЕТИМА, а ми одговарамо ЈЕДАН ЈЕ СВЕТ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС…

Свети смо јер смо сједињени са Христом који је савршено свет!

Ко није гледао погледајте играни филм Острво:

https://www.youtube.com/watch?v=EkMhNpkyP04

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Живот будућег века

Велики поздрав мојим осмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо:

Причали смо о знацима присуства Царства Божијег у свету. Библија нам пружа опис настанка света и човека. Међутим, библијски текстови се не баве научним чињеницама, нити научно–историјском хронологијом, већ нам указују на нешто сасвим друго. Откривају нам да је Бог створио свет да постане Царство Божије, односно да се смисао постојања света не налази у његовом почетку, већ у његовом остварењу, тј. циљу, у животу будућег века, о будућем, вечном Царству Божјем.
Читав свет ће постојати на нови начин. Преобразићемо се у вечна бића, која ће делити живот са Богом и са другим људима у љубави. Свако поређење са садашњим светом је немогуће, јер ће се разликовати по најзанчајнијем детаљу: овај свет умире, а будући свет ће бити бесмртан, то је вечни живот будућег века.

Настављамо даље кроз причу вероучитеља у тв часу Телевизије ХРАМ:

Сада када се вашој основној школи ближи крај и када треба да започне једна нова етапа у вашем животу много се говори о вашој будућности. Постављају вам се питања о вашим жељама и амбицијама, о будућем школовању, о професији која вас привлачи и слично. Због тога је важно да у овом тренутку говоримо о циљу човековог пута. Али хајде прво да одговоримо на питање шта је то пут, а онда и шта је циљ ка којем човек тежи.
Пут је наш живот, а циљ је оно што смо прогласили за највећу вредност због које живот има смисла. Наравно циљеви могу бити разноврсни и могу се односити на нешто чему се надамо у ближој или даљој будућности. Међутим, оно што одређује све наше краткорочне и дугорочне циљеве, а тиме и сав наш живот јесте један циљ који је за нас већи и важнији од свих осталих. Сваки човек има слободу да сам одређује своје циљеве па самим тим и да одређује свој највећи и најважнији животни циљ. Од тога какав је човеков највећи циљ зависи и какав ће бити његов живот, а тиме и какав ће бити сам човек. Избор највећег циља увек је плод човекове вере, јер је она основа свему се чему се човек нада. Дакле од тога каква је човекова вера зависи и његов животни циљ, а самим тим зависи и његов живот.
За хришћане најважнији циљ је Царство Божје. Због тога све што сваки искрени члан Цркве мисли, говори или чини усмерено је ка његовом коначном одредишту.
Вероватно се питате какво је то будуће Царство и зашто је оно толико привлачно. Одговор на ова питања није лако дати. Апостол Павле је рекао: Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. Дакле, живот будућег века у вечном Божјем Царству је толико другачији од свега што је људима познато да је о њему готово немогуће говорити.
Ипак неке ствари су нам познате захваљујући Христовом доласку на земљу, као и силаску Светог Духа.
Христос нам је открио да живот бидућег века представља вечну заједницу љубави свих оних који су се окупили око њега. Открио нам је и да ће тај будући век отпочети његовим другим доласком и општим васкрсењем које ће тада наступити. Са друге стране, силаском Светог Духа та заједница није само обећање на коју се чека већ и реалност у којој се у извесној мери може учествовати и сада. Свети Дух ту заједницу (Цркву) ствара и чини да кроз њу живот будућег века буде присутан у нашем времену већ сада. Поред тога Он чини да овај живот буде присутан и у самом човеку. На који начин?
Христос је говорио својим ученицима: „Царство Божје је у вама“. Наиме, Царство Божје је у човеку онда када га Свет Дух испуни љубављу. Испунивши човека љубављу Свети Дух га заправо испуњава Богом, јер Бог је Љубав. То значи да свако ко има љубави у себи има Бога, а самим тим има у себи и Царство Божје. Имајући Божје Царство у себи, човек се истовремено и налази у њему. Тиме постаје учесник у једном искуству које се не може описати речима. Најбоље сведочанство овог искуства изражено је у позиву „дођи и види“, којима се људи позивају да и сами кроз учествовање у животу Цркве стекну искуство Царства Божјег.
Присутност будућег Царства у човеку чини да он буду радостан, благ, спокојан. Оно му даје топлину, снагу и мир. Даје му разборитост да процењују шта је добро а шта није. Чини га полетним на свако добро дело. Инспирише га да несебично помажу скакоме коме је помоћ потребна. Покреће га на остваривања великих дела којима сведочи неодиљиву лепоту будућег века са којом се ништа у овоме свету не може поредити. Помаже му да непогрешиуво зна којим путем треба да иде током свог живота и које и какве животне вредности треба да поштује и следи. Коначно даје му способност да гради трејну заједницу љувави са Богом Другим људима и природом, а тиме и да уједно изграђује сопствени живот на постојаним и здравим основама.

Задатак
Замислите како би било када би сви људи дошли до спознаје лепоте живота будућег века. Како би би било када би Будуће Царство свима постало најважнији животни циљ баш као што је то био случај са Светим Савом, Светим кнезом Лазаром, али и са многобројним другим знаним и незнаним личностима из наше и светске историје. На крају, замислите како би изгледао ваш живот када би живот будућег века био ваш лични највећи и најважнији циљ.

Погледајте обавезно овај кратак почни филм:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Знаци присутва Царства Божијег у овом свету (чуда, мошти…) 2.део

Велики поздрав мојим осмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Да се подсетимо и наставимо:
Причали смо о знацима присуства Царства Божијег у свету. Поред доживљаја света који је заснован на научним чињеницама, постоји и разумевање света засновано на хришћанском искуству. Библија нам пружа опис настанка света и човека. Међутим, библијски текстови се не баве научним чињеницама, већ нам указују на нешто сасвим друго. Откривају нам да је Бог створио свет да постане Царство Божије, односно да се смисао постојања света не налази у његовом почетку, већ у његовом остварењу, тј. циљу.
Библијски текстови и црквено предање откривају нам да је наш свет још увек у настајању, односно да још увек није довршен и да тек треба да се преобрази у Царство Божије. Из истих извора сазнајемо и да је Бог створио људе да заједно са Њим деле то Царство, ако то пожеле. Откривајући нам Царство Божије, Христос нам уједно открива и смисао постојања, а то је: обожење човека. Да човек личи на Бога, и буде део Бога, и Бог део човека. Христос нам је упутио позив да ми већ сада и овде учествујемо у реалности Царства које нам је припремљено. Свети Дух омогућава да своје постојање преображавамо кроз Цркву. Међутим, тај преображај се не дешава механички, без наше воље.
Св. Јован Крститељ позива људе да се припреме за Царство Божије. О каквој врсти припреме нам св. Јован говори? Позива нас да се покајемо да бисмо могли да учествујемо у Царству Божијем. Кроз покајање можемо да победимо страх и себичност. Тако сами стварамо предуслове да живимо као добра бића, како бисмо уопште могли да остварујемо заједнице љубави. То је смисао покајања.
Како ће изгледати Царство Божије? Где ће се налазити? Знаци тога?
Не знамо много тога, заправо знамо веома мало. Знамо да ће се свет преобразити, тј. да више неће бити подложан умирању. Св. Јован Богослов, један од апостола, у свом Откривењу говори нам о новом небу и новој земљи. Читав свет ће постојати на нови начин. Преобразићемо се у вечна бића, која ће делити живот са Богом и са другим људима у љубави. Свако поређење са садашњим светом је немогуће, јер ће се разликовати по најзанчајнијем детаљу: овај свет умире, а будући ће бити бесмртан.
Ипак, већ сада и овде, када неког волимо и када неко воли нас, ми можемо да окусимо живот у Царству Божијем, зато што је то царство љубави. Зато ми хришћани непрестано призивамо Христа да дође и да успостави своје Царство.
ПОКАЈАЊЕ – промена размишљања и деловања; одустајање од погрешног начина остваривања слободе; промена која нас води ка заједници са Богом. Свест и савест нас воде ка томе да знамо шта смо учинили, а није требало, и да то не поновимо.

Задатак, погледајте ТВ час и кратак филм на ову тему:

За опуштање можете погледати цртани филм Серафимино путовање:

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од вероучитеља

Знаци присутва Царства Божијег у овом свету (чуда, мошти…)

Велики поздрав мојим осмацима,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Настављамо даље:

Цео Христов живот био је испуњен Божјим чудима, знацима… Почевши од његовог зачећа и појаве архангела Гаврила пред Дјевом Маријом, па до његовог Вазнесења на небо, четрдесети дан од Васкрсења.
Сви светитељи били су обични смртни људи, али својим животом (а често и мученичком смрћу због своје вере) ,,заслужили“ су да од Бога буду одабрани у Царство светих.

Небројена су чуда у вези са местима живота и смрти, Христоса и светитеља, у вези са иконама (зато се зову чудотворне), моштима (сачувана тела светитеља), предметима…
О знацима присутва Царства Божијег у овом свету (чуда, мошти…) написане су многе књиге, снимљени играни и документарни филмови…
Многи владари, свештеници, учењаци, археолози, верници… кроз историју, трагали су за оваквим знацима и чудима. Имамо читав серијал филмова о Индијани Џонс, филмове Небеско краљевство, Тајна Торинског покрова (о платну, плаштаници у које је увијено тело Христово када је скинуто са часног крста)…

Можете погледати документарни филм о Светим Моштима.

За опуштање можете погледати играни филм Небеско Краљевство.

https://www.filmovi.me/kingdom-of-heaven-2005

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете осми разред.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника вероуче

Христос Васкрсе

Драги моји ученици, поштовани родитељи,

Честитам вам Празник над празницима Свето и Светло Васкрсење Христово. Да вама и вашој породици Васкрсли Господ подари мира и благостања.
Од срца вас поздрављам најрадоснијим Хришћанским поздравом

Христос Васкрсе                   Ваистину Васкрсе

Свако добро, од Бога, жели вам ваш Вероучитељ!

 

Празнујемо Васкрсење Христово

Велики поздрав мојим осмацима,

Да не заборавимо понекад да се помолимо Молитвом Господњом:

Оче Наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја на земљи као и на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла. АМИН

Поновићемо причу са претходних часова:

Поновићемо са претходних часова, тако што можете одгледати кратку причу коју прича један вероучитељ:

И у наредном периоду можете пратити часове на сајту https://veroucitelj.rs/
и ту изаберете осми разред.

Настављамо даље:

Почела је седма, последња седмица васкршњег поста. У овој седмици, после још једног чуда, када је васкрсао свог пријатеља, умрлог и сахрањеног, Лазара, Христос је у Јерусалиму са својим ученицима. Христос зна све шта ће се дешавати, шта ће урадити његови ученици, али не мења будуће догађаје, јер зна да све треба да буде по Божјем плану. Ова седмица се зове Страсна или Страдална, јер је у њој страдао Исус Христос.
Јуда, један од 12 Христових ученика, издао је свог учитеља Христа и добио новац за то ружно дело. Требало је да одведе римске војнике и покаже им ко је Христос, да би га војници ухапсили. То је довело до хапшења, осуде и смрти Исуса Христа.
Велики четвртак: Дан првог причешћа када је Христос опрао својим ученицима ноге да би им показао поштовање, као и да би им ставио до знања да он, иако је Син Божји, није већи, нити важнији од њих. То је дан прве Тајне вечере Христоса са ученицима, где је Христос открио тајну заједнице и вечног живота кроз Причешће, свих верних са Богом.
Велики петак: Дан осуде Христа и Његовог распећа на крсту. То је најтужнији дан у години за све хришћане, због невине Христове смрти, и овај дан не звоне црквена звона. Исто вече Христос је сахрањен. Дан строгог поста на води, без уља и рибе.
Велика субота: Дан посвећен свим умрлима, јер је умрли Христос сишао у подземни свет умрлих да најави васкрсење. Последњи посни дан.
НЕДЕЉА – ВАСКРС: Христос је оживео, устао из гроба, победио смрт и својим васкрсењем најавио васкрсење у будућем времену свих праведних, добрих људи, и оних који су се покајали и поправили, почевши од првих људи, Адама и Еве. Ово је највећи хришћански празник, празник над празницима. Победа живота над смрћу.

Можете погледати документарни филм Ускрс у Јерусалиму.

О свему овоме што се дешавало у Страдалној седмици и о Васкрсењу Христовом погледајте у играном филму ,,Страдање Христово“.

https://www.filmovix.org/videos/the-passion-of-the-christ-stradanje-hristovo-2004/

Пошто је филм доста реалан и страшан, можете погледати цртани филм Бен Хур.

Зашто се за Васкрс фарбају јаја подсетиће нас дечји часопис Светосавско звонце:
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
http://zvonce.spc.rs/

Не заборавимо да се на Васкрс помолимо са укућанима пред почетак оброка.

Да не заборавимо и молитву Пресветој Богородици:

,,Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.” АМИН

 

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија

ХРИСТОС ВАСКРСЕ        ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свим мојим ђацима и њиховим породицама сретан празник Цвети

На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу.


Део из Охридског пролога Светог владике Николаја

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“. Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“. Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

Будите ми здрави и весели.

Поздрав од наставника Зокија